НОВОПОДИГНУТА ЦРКВА "СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЈЕВАНЂЕЛИСТЕ МАРКА"

У ПАНКОВУ

( U originalu preuzeto sa sajta iz mog rodnog kraja www.vaznesenje.rs )

Село је  збијеног типа, подужног облика. Налази се на путу Петровац - Жабари на 8 километра западно од општинског седишта Петровца. Надморска висина села износи од 160 до 232 метра. Село је окружено брдима, Јастребица 271м на јужном делу, као и Коса 267 м на  југозападу, и Жедне Воде 256 м на западној страни села, које припадају атару Велики Поповац. Атар села Панкова заузима површину  земљишта од 597 хектара. Село је богато изворском водом, и кладенцима. Модерногје  типа, са домом културе, школом, црквом, рестораном, и сеоском продавницом, као и магацином за откуп пољопривредних производа. Први писани подаци о Панкову се налазе у "Браничевском тефтеру" из  1467. године, где се у  турском попису  види, да је  имало 13 кућа, и  једну воденицу. У попису из 1859. године село има 49 кућа, 1899.г, Панково има  120 кућа Пописом из 1921. године село  има  114 кућа. Данас село Панково  има  кућа, и становника. Село се дели на две мале, "Горњу "-  влашку и  "Доњу" - српску, становништво  је  "српске  националности",  православног порекла. Панково је познато на пољу културе, по  "Смотри фолклора" општине Петровац.  Мештани се снабдевају пијаћом водом из својих сопствених бунара, а некада са  чесми, и кладенаца. У самом центру села се  налази и споменик,  погинулим и умрлим у ратовима, 1912 - 1918. године, и  1941-1945. године  на страни партизана, споменик је  заједнички са одвојеним мермерним плочама. У атару села Панкова, постоје остаци насеља из прошлих епоха. Локалитет "Раденац"  веће римско насеље. Трагови праисториске насеобине  постоје на локалитету "Код извора".

Велико Поповачка парохија - Панково

Панково по црквеној  подељености, припада парохији "Велико Поповачкој". По сачуваним црквеним протоколима село Панково је  1910. године,  придодато  парохији "Велико Поповачкој" у чијем сатаву, са малим прекидима остаје до данас. У једном периоду послератном ( II.с.рат), постојала је "Забрђска" парохија,  у чијем је саставу било и село Панково. Та иста парохија  је одлуком  црквених власти укинута 1952. године. У њој су били Забрђе, Панково, и Лупушник. Сада овом парохијом, "Велико Поповачком" у чијем је саставу и село Панково управља свештеник Лазо Лазић. Панково има сада своју цркву која је још у изградњи.
Село Панково  је започело градњу цркве у свом месту на дан З. августа 1990.г, за време  службе  свештеника Његослава Јовића на парохији. Размере и план, је лично извршио архитекта Света Вељковић из Велике Плане. Црква се почела градити на поклоњеном имању мештанина Милосава  Ђурића. Димензије цркве су 12 м. дужине, 6 метара ширине, и 15 метара висине до крста. На дан  започете  градње на месту где се  црква подиже свештеници, Његослав Јовић, и Милан Милетић. Први ашов  за копање  темеља у  замљу, забо  је Љубивоје Симоновић - Банда.  Одборници за  подизање цркве на дан  започетих радова су били присутни: Милош Мартинковић, Радиша Лазић, Драгиша  Ђорђевић, Милосав  Ђурић, Александар Милошевић, Синиша Милетић, сви из Панкова, као и Драгослав Живковић, и Милутин Живановић из Великог Поповца.  Главни неимар на радовима цркве је био Аца Јанковић. Учесници за градњу цркве су били житељи села Панкова,  једни од многобројних  приложника је и Ђорђе Живковић, са својим тастом Милосавом  Ђурићем, на чијем се  имању црква и  зида. Зидари на цркви  су Ада Јанковић, Драган Банковић, Градомир Ћирић, и Бојан Станковић, из Бабушнице - Црнотравци. Црква је саграђена у "Романском" стилу градитељства. Освећење темеља цркве, је обављено на дан  11. октобра 1990. г од стране архимандрита Тадеја, тадашњг игумана манастира  Витовнице, уз помоћ намесника  "млавског" проте. Душана Степановића, свештеника Његослава Јовића, Милана Милетића, Цветана Топличанина, 3орана Тирнанића, протеЖикице Марковића из Пожаревца, Тисе  из Бабушинца, Раке из села Ракинца - Морава, и велики број верника из Панкова, и околних села. Посебну драж, освештању  је дао и гуслар Мирко Добричанин из Београда који  је уз  звуке  гусала и песме духовне  евоцирао цркву, и српске јунаке, овој свечаности  је у својству изасланика  "старих ратника - солунаца" из удружења у Београду била присутна и говорила  о  јунаштву ратника из  млавског краја госпођа Добрила Живанов. Црква је зидана од тврдог материјала, циглом. Црква  је  правоугаоног облика, са  једним кубетом. Кров  је на две  воде  и покривен  је  црепом, док је кубе покринено плехом. На крову цркве су два крста  рађени у Швајцарској и поклон су од  Ђорђа Живковића. На    кубету цркве, су уграђена два  звона, које  је подигнуто  5. фебруара  1992. године, звоно  је ливено у Београду.
Црква  је  омалтертисана споља и изнутра. Унутрашњост цркве се дели на припрату - наос-  и олтар. Црква има у унутрашњости нада улазним вратима на  западном делу галерију  за хор  има и двоја врата - улазна, главни улаз  је на  западном делу, док   је улаз са   јужне стране  са  једнокрилним вратима. Столарију на цркви  је сва од дрвета, - грађу је дао Стојан Бранковић, а мајстор за израду  је био Тома  Ђорђевић иа Панкова. Црква  је електрифицирана, сав материјал  је  поклон  Новице и Добрице Милојковића - "Доноса", мајстор  је  био Жика Антић, сви  из Панкова. Док се црква градила, на просторима Славоније и Барање  трајао  је  рат, наш народ  је  гинуо  за веру  православну. На дан трећег  дана радова " 2.ма ја 1991. године у Боровом селу  је  погинуло 35. Срба. Прво резање  славског црквеног колача, је  обављено на тељима цркве, на "Марковдан" 6.маја  1991. године, први колачар  је  био мештанин- Марко Радисављевић дечак  син Станише, а унук Љубише Радисављевића. Колач је  резао свештеник Цветан Топличанин, и свештеник Милан Милетић, уз  присуство  парохиског свештеника Његослава Јовића. Грађу за кров цркве  су  поклонили мештани села Панкова. Црква  још није  званично  освештана од стране епископа Игњатија,  јер треба се  поставити и иконостас. Црква има своје  чираке  за паљење свећа, црквене барјаке, и неколико икона. Кубе на цркви је покривено  на  четири  воде - плехом. Прозори на цркви су  правоугаоног облика са полукружним сводовима, како на  зидовима цркве, олтару, тако и на самом звонику - кубету цркве. Црква  је 2001.г добила воду а  2002. године  фасада на цркви  је  офарбана, као и тишлерај на цркви. Црква има у  делу крова симс, на који се ослања кров. Црква  је  са добрим осветлењем. Први преминули мештанин, кога  је звоно са цркве  огласило  је  био Драгослав Мратинковић - богомољац из Панкова. Данас црквом као свештеник управља, и у њој на црквеној крсној слави на дан "Марковдана"  служи Лазо Лазић. Црква  је  на парохији  "Велико Поповачкој"  на намесншптву"Млавском".   Звоно које   је  постављено на цркви, је  поклон Милутина Прокића и супруге Дивне, обоје трговци из Петровца - Панкова.

Свештенство на парохији које опслуживало до данас исту Панково

 Из оскудних сачуваних  података, може се видети да су село Панково као саставни део парохије "Велико Поповачке" опслуживали следећи свештеници: 1. Станојло Т. Драгуљевић од  1875 - 1926. г.    2. Михајло Колесников  1927. г  З.Војислав Стојиловић 1929-1 933. г,  4. Живојин Марковић 1933-1 936. г.  5.Сто јан Пејчић 1937.  - 1947.г. ,6. Бранко Петровић 1947-1 953. г.  7. Јеша Поповић  парох  петровачки док је Панково  било у саставу "забрђске"  парохије.  8. Боривоје Стаметић 1953-1964 г. 9.Живота Томић  1964 - 1975. г.  10.Петар Јовић 1975-1979. г.    11 .Његослав Јовић 1979-1994. г.  1 2. Лазо Лазић од  1 994.г садашњи свештеник на парохији.

Црквена општина Панково

Како је црква у селу Панкову још у изградњи, није званично још освештана, у  Панкову постоји само  први грађевински одбор који ради при цркви.  Одбор чине, Милош Мратинковић, Радиша Лазић, Драгиша Ђорђевић, Александар Милошевић, Ђорђе Живковић, Синиша Милетић, Милутин Прокић, као  и други мештани који  помажу изградњу, и довршење  цркве, сви из Панкова, њихова  имена су уписана у "Божје књиге" приложника .

Гробља и споменици на њему

Панково има своја два гробља у којима се сахрањују мештани, и то "горње" у коме се сахрањују    мештани из горње мале  од средине  села, то  гробље се   зове и  "влашко"гробље, доста  је  старо, два века, у њему има и камења са турским натписима из  прошлих  векова. И доње  гробље  које   је   заједничко  са  "забрдским" гробљем, пола-пола површина гробља. Оба гробља имају старих и нових  зиданих капела, као и споменике  од камена, са и без натписа, од мермера, и  гранитних споменика. Гробља се добро одржавају, о њима брине М.З. Панково, мештани села. Гробља се посећују на дане   "Митровдана", и  "Задушница".

Заветине и Литије

Сеоска заветина у селу Панконо   је дан "Свете Тројице"-Духови, три дана. Црквена слава  је дан "Марковдан", када се износе црквени барјаци и чита литургија,
и моли се Бог да подари, благостање у пољу и на народ у селу. Литије у селу данас нема, оне  су се одржале до другог светског рата, после  је нова власт исте  забранила. Панково  је имало стари запис дрво храста у  потесу "Лугови" који је изгорео и не  постоји више . Други запис око кога је ишла литија на дан "Тројице"' је у потесу  "Утрине'', и трећи запис који  се налази у потесу "Селиште"

Парохијски  дом

Порта цркве у селу Панкову  је  површине 2. ара, и  на њој је била зграда кућа, коју  је  поклонио Милосав Ђурић, али је порушена, и сада нема  парохиског дома, По речима одбора цркве, треба да се направи  зграда  за потребе саме цркве у "Панкову. Порта до асфалтног пуга -  није ограђена. Налази се са десне стране пута Петровац - Жабари, у самом центру Панкова. Порта  је троугластог облика и веома  је мала.

Податке о цркви, парохији, и  записима и литијама добивене су. од   свештеника Његослава Јовића, као и мештанке из Панкова Љубице Николић.

Коршћена грађа и литература за писање о цркви у селу Панкову
1. Истраживачки рад аутора књиге Радета М. Обрадовића 2002.г. 2. Казивање свештвника Његослава Јовића Протонамесника Петровац 2002. г, З. Летопис Цркве Велико Поповачке из  1927.г.- Црква Велики Поповац 1999.г. 4. Велики Поповац - монографија села Раде М.Обрадовић - Пожаревац 2000.г.Н.М.П. 5. Насеља Браничева, Д.Јацановић и Б.Младеновић - Пожаревац 2002. г.