ЦРКВА "СВЕТОГ ВАЗНЕСЕЊА" У ПЕТРОВЦУ НА МЛАВИ
( U originalu preuzeto sa sajta iz mog rodnog kraja www.vaznesenje.rs )
Данашња варош Петровац
има
свој настанак и историјску прошлост свог тока живљења на
овом простору Млаве. Село Петровац је најпре имало своје
име, звало се "Свилне", а затим "Свине". По записима из
почетка XIX века, село је најпре било са леве обале реке
Млаве, подно брда, а временом се почиње насељавати и на
десну обалу реке, између та два села постојао је
мост-ћуприја, којом су мештани залазили у нови део. У
периоду 1827. године село је било једно од пет највећих
у срезу Млавском. Наспрам села "Свине" постојало је село
Петровац. Ово место ће се спојити у једно насеље, и
указом краља Милана Обреновића, године 1859., постати
Петровац. Варошицом се проглашава године 1873.
Статистички подаци говоре да је село Петровац у време
добијања назива места имало 188 кућа, а села око њега су
Лесковац са 62 куће, 3абрђе са 80, Кнежица са 118 кућа.
Петровац добија свој назив места заслугом господина
Петровића, који је био велики пријатељ двора Кнеза
Милоша, који је утицао да се кнез врати на престо Србије.
За такав рад у знак захвалности Станојлу Петровићу се
одужују тако што дају име Петровац Да би добио статус
вароши, Петровац је морао имати школу и цркву. Прву
школу Петровац је добио још 1859. године, у њој је био
учитељ Стефан Гајић. Док своју цркву Петровац има
одобрењем власти за подизање 1866. године, а која ће се
градити из буџета оштинске касе. Црква је званично
освештана 1867. године. Данас је Петровац град са око
10.000 становника, и седиште општине Петровац у чијем
саставу су и 34 насеља-села. Петровац је раскршће путних
праваца који се рачвају за општинска места Жагубица,
Кучево, Свилајнац, Жабари и Пожаревац-Београд. Петровац
је град који се протеже са обе обале реке Млаве, окружен
је млавском долином, на надморској висини од 124 метара.
У насељима које припадају општини Петровац живи око
48.000 становника. Општина се простире на површини од
654,9 квадратних километра.
1. Петровачка парохија,
2. Црква "Светог Вазнесења Господњег", намесништво
Млавско,
3. Свештенство цркве од њеног настанка до данас,
4. Црквена општина,
5. Гробље и споменици на њему,
6. Заветине и Литије,
7. Парохијски дом.
Петровачка парохија
Добила
име по седишту парохије вароши Петровац. Парохија у свом
саставу има прву којој припада део Петровца, 3абрђе и
лопушник, њу служи Протонамесник Мирко Лукић, који је
уједно и старешина цркве у Петровцу. Друга парохија је
део Петровца, Лесковац и њу опслужује прота Његослав
Јовић. Трећа парохија је део Петровца, Кнежица, на њој
служи свештеник Миленко Лакић. Намесник "Млавског"
намесништва са седиштем у Петровцу је прота Мирко Лукић.
Из прошлости парохије Петровац, стоји запис у црквеном
летопису као I и II. Петровачку парохију је чинио:
Петровац, Кнежица, Лесковац док је Забрђска парохија
која је била при цркви Петровачкој имала Забрђе, Панково
и Лопушник. Ова Забрђска парохија је укинута 1952.
године. У једном периоду постојала је и III Петровачка
парохија која се састојала од села Kнежице и једног
мањег дела Петровца. На њој је служио прота Живота
Милутиновић, све до свог пензонисања. После тога је
укинута, и њу је опслуживао прота Славољуб Висић. До
самог рата 1941. године, постојала је и IV парохија
Петровачка. На парохији Петровац сада укупно има око
1500 домова, од тога један мањи део не прима свештеника.
Сам Петровац је мешовитог састава живља, а по вери су
православци. Село Лесковац је састав православне вере са
говором "влашког" језика, док су села Кнежица, 3абрђе и
Лопушник такође православне вере. са говором чистог "српског"
језика. Из шематизма за 1924. годину, види се да је
Петровачка парохија била састављена из I и II парохије.
За I део Петровца и Забрђа, прве класе са 3042 душе
задужен је парох Миладин Стојаковић, друга је из дела
Петровца и Лесковца I класе са 2907 душа, парох за тај
део је Милан. С. Радојковић.
Црква "Светог Вазнесења Господњег" у Петровцу
Црква "Светог вазнесења
Господњег" у Петровцу, налази се у главној улици.
Смештена је поред старе основне школе. У самом центру
вароши. Црква је подигнута у периоду од 1866. године до
1869. године. На зидање цркве, мештани Петровца чекали
су око четрдесет година. Црква је зидана новцем из касе
буџета општине. Зидање цркве је на другој лицитацији
поверено мајсторима, Петру Ђорђевићу, Илији Трипковићу и
Мирчи Трајковићу из Пожаревца 1866. године. Црква је
зидана од тврдог материјала,камена кога је народ вукао
уз саму интервенцију војске. Црква је по спољнем изгледу,
зидана у духу романтичарског историзма, првој фази
историзма у српској уметности као национални стил код
Српског народа. Гледало се да средњевековно градитељство
има свој стил који ће и оваквом градњом савременог
решења, оставити лепоту моравских задужбина. По
архитектури црква је једнобродна грађевина подуже основе,
са великом полукружном апсидом на својој источној страни.
Певнице су четвртастог облика, уз јужни и северни зид
источног травеја наоса. На западном делу је плитка
припрата, која је надвишена звоником. Засведена је
подужим полуобличастим сводом. Завршава се високом и
широком пирамидом која је покривена лимом. Сама
спољашњост цркве је рашчлањена подеоним хоризонталним
венцем изнад сокла и венцем у низу слепих аркадица.
Црква по својој вертикали је рашчлањена удвојеним
пиластрима. Сами пиластри су четвртастог пресека и имају
капителе. Прозори на цркви су монофоре којих има по
четири на јужној и северној фасади цркве, док на
источној има три, а на западној две слепе нише уместо
прозора. Горњи делови монофора имају имитацију опеке,
која је обојена бојом цигле.
На цркви се налазе три већа портала у димензијама 1,4 х
2,25 метара. Сва три су са кружном профилацијом и такође
имају имитацију опеке. Сва три портала на цркви имају
надвратнике од вештачког мермера. На западном делу су
двокрилна врата, која су главни улаз у цркву. На
северној и јужној страни цркве такође постоје врата која
се данас не користе. Звоник на цркви је четвртаст са
четири монофоре, профилисане као на самој цркви. Звоник
се при врху завршава шиљатом пирамидом, која је
покривена лимом на којој се налази крст. На западном
делу је крст мањих димензија, као и над олтарским делом
цркве. На самој западној страни над улозним вратима је
мозаик икона "Вазнесење Господње" рад је академског
сликара Зорана Михајловића из Београда 1991. године.
Кров цркве је покривен ситним црепом. Црква је споља
омалтерисана, а сама фасада је беле боје. Црква је
саграђена са следећим димензијама: дужина је 25,20
метара, ширине 11,40 метара, док је висина 12 метара, а
висина са звоником и крстом на њему износи 35 метара.
Унутрашњост цркве се дели на пространи олтарски део, на
певнице, наос цркве и припрату. Црква има и степениште
којим се пење у звоник и на галерију цркве.
У
звонику цркве су смештена три звона. Највеће звоно је
тешко 500 килограма, средње 200, а мање 110 килограма,
сва звона су поклон цркви од Митрополита Српског Михајла
1869. године. Звона су на електрични погон од 1975.
године, и имају веома леп хармонични тон. Један вредан
податак стоји уклесан у бетону, испод саме часне трпезе,
са текстом уклесаним у мермер: "Ову часну трпезу приложи
Новоподигнутој цркви Петровачкој округ Пожаревачки храму
Вазнесења Господњег, игуман манастира Горњак, гр. Сава
за спомен мојих умрлих родитеља милих Макарија" године
1869. Иконостас у цркви је од дрвета, небојен је и веома
добро урађен. На иконостасу доминирају мирне геометриске
линије, осим венца на коме су декоративно флорални
елемент са позлатом, који дели иконостас на две зоне.
Сами капители стубова, вертикално рашчлањују иконостас и
имају стилизоване византијске орнамеоте. Иконостас
обухвата површину од 56 метара квадратних. Сликарски део
иконостаса са 27 икона, је урадио сликар Анастас
Стефановић, период настанка сликања нема. Иконе су
већих уметничких квалитета и имају добар склад боја.
Иконе су сликане у техници уљаним бојама на дасци
кашираној на дрвену подлогу. Иконе су у висини три нивоа.
Икона "Светог Стефана" је најлепша на иконостасу у цркви.
Црква је имала и свој зидни живопис, који је настао
сликањем мајстора Никодима Вркића протосинђела који је
био професор на ликовној академији. Сликање је било у
техници уљаних боја на малтеру - ал сеццо. Било је 28
стојећих фигура светитеља и седамнаест
композиција.Временом су их чађ и неуједначена
температура у унутрашњости цркве оштетиле. Због су
недавно прекречене. Сада у цркви декорише небеска сфера
са звездама, која је насликана на полуобличастом своду.
У самој припрати, на улазу у наос, на зиду се налази
постављена мермерна плоча, са именима и сликама у
порцелану на којој се налази текст: "Велики добротвор
цркве Петро
вачке
Драган, син проте Миладина Стојаковића породици:
Загорка-Гора 1897-1937, Даринка-Дара 1900,
Драгољуб-Драган 1900. године, Миладин прота 1855-1937,
Персида -учитељица 1871-1948, Марија снаја 1906-1959.
године, Јелена-Јела 1905. године, Душанка-Шана
1913-1945. године. Антимис у цркви је освештао патријарх
српски Варнава 1933. године. Црква има две плаштанице
стару и нову. Стара плаштаница се чува у посебчом ормару,
потиче из 1887. године, величине је спољни обим 100 х 90
центиметра, а сама унутрашњост је 80 х 60 центиметра, на
самој полеђини плаштанице стоји овај текст: "Приложи
цркви Петровачкој Петар Миладиновић паор из Лопушника са
својом женом Љиљаном, за спомен својих живих и мртвих
ову плаштаницу 10. маја 1887. године". Друга плаштаница
којом се служе свештеници је новијег датума, и налази се
у олтару цркве. Црква има своје барјаке.д покретних
реликвија, црква има кашичицу за причешће, коју приложи
Полихроније Поповић 185б. године, манастиру Витовници.
Не зна се како је доспела у цркву Петровачку. Црква има
икону на дрвету "Света Тројица" насталу 1882. године, од
непознатог мајстора. Икону "Светог Луке" која је из
1880. године, рад је сликара Димитрија Постниковића. Обе
иконе су рестау
иране
1993. године. Богослужбене књиге су мањег и већег
формата, и датирају из периода освећења цркре 1869.
године. Црква има и своју библиотеку, смештену у
канцеларији намесничкој, са духовним и историјским
садржајем књига. Од старих икона црква има и икону "Светог
Николе" на платну, која се чува у цркви. Црква је
званично постала споменик културе, и налази се под
заштитом од 1. марта 1983. године, од стране Скупштине
Општине Петровац и Завода за заштиту споменика културе у
Смедереву, као непокретно културно благо. У порти цркве,
а поред самог храма постоји дрво храст-запис, који је
стар преко З50 година и стављен је под заштиту државе
1991/92. године, као редак примерак од великог култног
значаја.
Свештенство цркве од њеног настанка, до данас
1. Ранко
Поповић 1865. године, парох Петровачки. 2. Јеша Поповић
парох II Петровачки. З. Милорад Поповић 1870. године
Архијерејски Намесник. 4. Милојко Мирчић 1872. године 5.
Милан Радојковић од 1905. године, парох II. Петровачки и
Архијерејски Намесник Млавски од 1906-1930. године 6.
Миладин Стојаковић од 1905, парох I Петровачки-Лесковац,
3абрђа и део Петровца у том саставу је био од 1915-1928.
године. Јеша Поповић као II Петровачки, имала је тада и
Кнежицу, Панково и Лесковац. Године 1931, долази за
архијерејског Намесника Млавског и пароха Петровачког
Стеван Пајевић. 7. Бранислав Милић 1933. године, парох
II. Петровачке, а од 1934. године постављен је за
Архијерејског Намесника Млавског. 8. Науко Величковић
1933. године парох Забрђски 3абрђе, Панково и Лопушник
1933-1938/39. године 9. Славуљуб Бисић 1934. године,
парох I Петровачке, парох II Петровачке од 1947. године,
касније постаје и Архијерејски Намесник Млавски. 10.
Прота Живота Милутиновић парох III Петровачке и
Архијерејски Намесник Млавски 1938. године 11. Бранислав
Лукић 1938/39. године, парох Забрђски. 12. Јован Шарић
1941. године парох болничке капеле у Петровцу избеглица
из Славоније. 13. Никола Богуновић, избеглица од
1943-1945. године, привремени парох. 14. Бранко Петровић
1953. године, парох II Петровачке. После смрти
свештеника, парохија је годину дана била упражњена,
опслуживао Славољуб Бисић. 15. Душан Степановић
1954-1994. године, парох привремено I Петровачке, и
парох II Петровачке и Архијерејски намесник Млавски са
чином Протојереја, носилац је "напрсног крста". 16.
Боривоје Стаметић 1965-1991. године постављен је за
пароха I Петровачке парохије - прота. 17. Прота Мирко
Лукић 1991. године, прво за привременог пароха I
Петровачке, сада је старешина цркве, и Архијерејски
Намесник Млавски. 18. Његослав Јовић, долази 1994.
године, за привременог пароха II Петровачке, а сада је
прота на II Петровачкој. Свештеник Миленко Лакић је на
III Петровачкој парохији Петровац-Кнежица
Црквена општина
У
Петровцу су, пре ступања на снагу устава С.П. Цркве
1931. године, црквеном општином управљали тутори са
свештеницима. По сачуваним подацима из 1942. године,
стоји да је црквени рачунополагач био Доситије
Стојићевић, трговац из Петровца, а председник црквене
општине је био Драги Јовановић трговац из Петровца. Од
1942. до 1946. године, постојао је савет, а од 1947.
године, па надаље привремено поверенство у коме су били
поред проте Бране Милића, прота живота Милутиновић,
Славољуб Бисић и Бранислав Лукић. Као парох
Забрђски.1956. године, привремено поверенство је имало
овај састав: председник Славољуб Бисић, секретар прота
Душан Степановић, чланови су, благајник Живан Ђорђевић,
Љубиша Рајић, Светомир Милосављевић, Драги Петровић,
Данило Шпирић. Љубиша В. Рајић ковач, Милан Московлић
сви из Петровца и Милан Гајић из Забрђа, чланови већа су
још били Божидар Живковић-фотограф, Божидар Петровић
зидар из Петровца Божидар Рисић из Забрђа, и Војислав
Милутиновић из Кнежице. Садашњу црквену општину чине
следећа лица: председник Његослав Јовић-прота, чланови
су Ратко Милорадовић, Миодраг Милорадовић, Душан Вујчић,
Љубомир Ступар, уместо свештеника Боривоја Стаметића сви
из Петровца. Као и Душан Живковић из Кнежице. При
црквеној општини Петровац, је 1935. године основана
свештеничка библиотека као "намесничка" црква. Тада је
изабрана и управа библиотеке: Прота Брана Милић арх.
намесник, Влада Вуковић парох црљеначки, Живојин
Марковић, парох Велико Поповачки, Нацко Величковић парох
забрђски и Славољуб Бисић, Петровачки. Сви свештеници су
у фонд уплатили за библиотеку по 50.динара,и даваће још
по 10 динара месечно као члански улог библиотеке.
Библиотека је имала тада преко пар хиљада књига, верске
и историјске садржине. Била је највећа намесничка
библиотека у епархији браничевској. Црква данас има мању
библиотеку.
Гробља и споменици на њему
Петровац има своја два гробља, која су лоцирана на
брдима изнад вароши. Једно је на Караули, оно је
старијег доба и друго је на "Умке" према Добрњу. И једно
и друго на свом простору имају капеле и споменике од
тесаног камена гранита и мермера разних боја.Петровачки
трговци и познати Петровчани имају велике надгробне
споменике. Некадашња насеобина Свине, или Свилне имала
је своје гробље у близини своје насеобине која је била
изнад "римског пута". Караула је на брду које се звало и
Стража, гробље је настало после обрачуна који је био у
новој насеобини која се звала Петровац, вероватно по
атару и трави "Петровац" као што је био и атар "пеновац".
У обрачуну над Рашком када је био одран и сахрањен поред
"карауле" на брду стража. Тај обрачун је био унутар
групе мештана насеобине, тако је настало гробље на коме
су сахрањивани дошљаци у насеобини Петровац. Староседе
оци
који су сишли са брда изнад римског пута, сахрањивали су
се и даље на свом старом гробљу које је задржало своје
име Свине до данашњег дана. Гробља су са неким редом
који иде сам од себе. На гробљу има старих гробова и
свакако вредних, али без трагова текста. На гробљу
Караула био је сахрањен муж Драге Машин, инжињер
Светозар чији гроб више не постоји јер је плоча с њега
била уклоњена, у време Животе Стокића, и плоча је била
смештена до наших дана у дворишту његове кафане. На
гробљу се налазе гробнице значајних породица, као што је
породица и гробница Јеврема Ђорића, домаћина код кога је
боравио Кнез Милош Обреновић, указује да поредак на
гробљу Караула личи на Паланачка гробља, али нема своју
хронику. Ово више важи за гробље Караула. У самој
близини Петровца било је неких гробова којима се траг
губи. Гробље које је било у близини Каменова које је
потпуно нестало, у време комасације. Као и гробови у
црквеној порти у Петровцу. Тако је нестао и "Вујчин гроб"
на раскршћу В. Поповац-Бошњак. Треба се споменути и
познате гробнице на гробљу Караула, то је Томашева
гробница, као и гробница Душана Кострашевића и његове
жене Миље, која је по изради и квалитету мермера-камена
била најскупља, она је остала унакажена, због текста на
плочи који је говорио о Српском краљу и служби код њега
за отаџбину, та плоча је цементирана цементним млеком,
текст је брисан и унакажен. На том гробљу је покопан и
Стеван Новаковић-Кочетинац који је заслужан за споменик
ратницима 1912-1918. године, као и за зграду начелства,
суда, и општине. И једно и друго гробље је вредно за
историју вароши Петрорац.
Заветине и Литије
Црква у
Петровцу слави своју славу "Спасовдан", на тај дан иде
литија око цркве и пред запис који је поред саме цркве,
вишевековни храст на коме је урезан крст. Свештеник са
народом и иконом свеца обнавља крст, и кропљеном водицом
призива уз читање молитве благодет неба да сачува и да
добар берићет на пољима и одагна градоносне облаке,
барјаци црквени увек иду испред литије, као и икона
свеца. Петровац у једном свом делу слави такође заветину
"Спасовдан". Варош слави и "Светог Прокопија" као свој
вашар, некада се славио и "Свети Тома" када се народ
окупљао на старом вашаришту код касарне. Село Кнежица
слави као своју сеоску заветину "Спасовдан". 3абрђе село
слави "Свету Тројицу". Лесковац слави као своју заветину
"Мали Спасовдан" и "Пољубранију". Село Лопушник слави
као своју сеоску заветину "Свету Тројицу" и дан "Магдалене".
Сва ова села су до педесетих година XX века имали и
своје литије, које су укинуте доласком тадашње власти.
Данас се са муком тежи обнови ових литија.
Парохијски дом
У
црквеној порти у Петровцу, поред цркве, има саграђених
објеката, стари парохијски дом који је био саграђен
1928. године, а обновљен 1946. године. Постоји нови
парохијски дом, који је подигнут у задњој деценији ХХ
века, у њему су смештене канцеларије, цркве и
намесништва, као и велика црквена сала, док је у
поткровљу стан за свештеника. Постоји и трећа зграда
која је новијег доба, и служи као стан за свештеника са
гаражама, смештена је у крајњем десном углу порте. Сада
је подигнута са десне стране од улазних врати капела за
паљење свећа, као и продавница истих, са црквеним
садржајима.
Поред саме ограде, поред главне улице, постоји дрвени
киоск, који није у употреби. Порта је ограђена. Све
зграде у порти су снабдевене са водом са градског
водовода, као и са електричном енергијом. Црквена порта
је површине _______ ари. Црква нема другу непокретну
имовину. Порта се одржава, и у њој има више стабала липа
и другог растиња, доста старих.
Коришћења грађа и литература за цркву у вароши Петровац
на Млави.
1. Истраживачки рад аутора књиге Радета М. Обрадовића
2001, 2002. године,
2. Летопис Цркве Петровачке - рад Проте Душана
Степановић, Петровац,
3. Казивање Протонамесника Мирка Лукића - Петровац 2002.
године,
4. Казивање свештеника Боривоја Стаметића - Петровац
2001. године,
5. Млавска Зора - часопис бр. 65/66 мај 2002. године
Петровац - Рубрика "Наслеђе" аутор текста "Црква Св.
Вазнесења" у Петровцу на Млави - Ксенија Илић,
дипломирани историчар уметности.
6. Шематизам Епархије Браничевске - Пожаревац 1972.
године
7. Петровац на Млави, аутор Бранко Перуничић - Београд
1980. године
8. Шематизам Цркве за 1924. годину, Сремски Карловци
1925. године
9. Србија - феликс Каниц - Београд, књига прва С.К.З.
1987. године, Београд,
10. Насеља Браничева - Д. Јацановић и Б. Младеновић -
Пожаревац 2002. године
