ЦРКВА "СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА" У СЕЛУ РИБАРУ
( U originalu preuzeto sa sajta iz mog rodnog kraja www.vaznesenje.rs )
Село Рибаре
је
једно од најживописнијих села у Хомољу, смештено је у
горњем делу Рибарске клисуре. Село Рибаре има неповољан
географски положај, јер се налази ван главне
саобраћајнице Крепољин - Жагубица, од пута је удаљено
око 1,5 километар. Рибаре захвата површину атара села од
1907 хектара. Историјски је писаним путем доказано да је
Рибаре постојало још у 15 веку. У турском попису из
1467. године, из књиге прихода, Рибаре је постојало и
имало је 4 куће. Године 1733. село је имало 9 домова.
1818. године, село има 24 куће. Године 1834. село има 27
домова 1861. године, село Рибаре има 52 куће. По попису
из 1863. године, ово село је имало 63 дома. Са почетка
XX века, тачније 1910. године,
Рибаре има по попису 176. домова, са 931 становником. У
току целог двадесетог века,
село Рибаре, губи по бројчаности и број домова, а самим
тим и број становника. Тако је на крају по попису из
1991. године, имало 159 домова са 590 становника. Село
данас има своју цркву, која је удаљена пар километра од
центра села, као и подручно оделење школе од првог до
четвртог разреда и Дом културе. село је по својој
насеобини почело да се разводњава, тако да се већи број
кућа због бољег положаја преселио и живи и са друге
стране пута Петровац - Жагубица.
1.Рибарска парохија
2.Црква "Светог Великомученика Георгија"
3.Свештенство цркве од њеног настанка до данас
4.Црквена општина
5.Гробље и споменици
6.Заветине и Литије
7.Парохијски дом.
Рибарска парохија
Зове се по самом имену села Рибаре. Парохију сачињавају села Рибаре, Изварица и Осаница. По црквеној евиденцији ова три села имају укупно 449 домова, који примају свештеника за верске и црквене обреде. Осаница има 240 домова, Рибаре 124 дома, Изварица 85 дома, док статистички подаци говоре да помента села имају више домова од ових бројева који средином 2002. године постоје. По сачуваним подацима, који постоје, има записа да је парохија "Рибарска" постојала још 1879. године, и да је тада на њој служио свештеник Осанички Павле Михаиловић, а тадашњи намесник Хомољски је био Петар Радивојевић. Из црквеног шематизма за 1924. годину, види се да је парохија Рибарска припадала "Осаничкој" и да је била I класе са 2411 душа православних. Припадала је Тршкој цркви, јер своје нема, парох који је опслуживао тада је био Стојан Мијатовић. Садашња парохија Рибарска, има своју цркву, звану "Шупљаја", коју чува, обнавља и посећује.
Црква "Светог Великомученика Георгија" у Рибару
Налази се у Рибарској клисури, близу ушћа Осаничке реке која се улива у Млаву. По записима црква је подигнута на темљима старе насеобине "Куделин", 1928. године, започиње градња цркве зване "Шупљаја". Предање говори да је и у средњем веку на том месту постојала црква, која је касније срушена од стране Турака. Градња цркве "Светог Великомученика Георгија" је започета, и зидана од стране мајстора, неимара Илије Тејића из Рибара. Мештани су покренули потребу за зидање храма,првобитни одбор за прикупљање прилога у новцу и материјалу су чинили Рајко - црквењак и Радивоје Милетић, који је касније био црквени благајник. Председник села је тада био мештанин Аранђел С. Илић. Сама градња цркве се одвијала у етапама, када је имао материјал, трајала је три године. Поред темеља цркве је постојало младо стабло јасена, са кога су сво време изградње цркве певале птице што је био добар знак да ће се црква и саградити. Црква је сазидана од тврдог материјала. Црква је једнобродна грађевина са једним кубетом, кров је на две воде покривен крупним црепом, док је кубе покривено плехом. На самом врху су Крст, симбол хришћанства и православља, крст мањих димензија се налази и над олтарским делом цркве, као и над улазним делом на западном делу. Сама црква има са источне стране дозидану олтарску апсиду, као и плитке бочне апсиде, које су покривене бетонском плочом, ниже од пострешног симса. Целу конструкцију цркве носе темељи, и само два пиластра, то су бочни зидови везани са две утеге. Над централним делом цркве, код певничког простора, подигнута је осмострана купола са четири прозора. На самом олтару један прозор, у певници по један, на броду један прозор. Сама црква има два улаза, главни улаз је са западне стране, док је споредни са јужне стране зида. Зидови су споља и у унутрашњости омалтерисани, и окречени белом бојом. Епископски трон у цркви је од дрвета, и смештен је уз десни пиластер. Солеја је уздигнута за један степеник. У цркви постоје три свећњака за паљење свећа. Полилеј у цркви је добијен на поклон од цркве у Жагубици. У десној апсиди цркве смештена је певница, са најнужнијим књигама за служење литургије. Иконостас у цркви је од дрвета, резбарен је, али не у дуборезу, њега је урадио мештанин Јосиф Глигоријевић, који је касније преминуо у вароши Вршац. Централни део иконостаса са царским дверима, увучен је у олтар. Иконе на самом иконостасу су распоређене у четири зоне. У доњој зони их нема, средња зона је уобичајна, изнад ње су иконе "Последња Христова вечера", "Велики Празници", у горњој највишој зони распоред икона је "Света Тројица" и "Еванђелисти". На самом врху иконостаса је "деизис". Антимис у цркви је из 1928. године, освећен је био од епископа Митрофана. У цркви је нова дрвена "дарохранилица". Плаштаница је на зиду цркве. Цркву у Рибару је освештао викарни Епископ Иринеј - Ђорђевић 1930. године. Црква је електрифицирана а почела је са радом тек 1936. године, за време свештеника Стојана Мијатовића. Испред цркве се налази звонара на четири стуба покривена лимом, на којој је крст. На звонари су два звона. Једно је звоно откупљено од школе у Осаници, а друго звоно је поклон верника и породице Богдановић из Жагубице. Црква има све потребне реликвије, и богослужбене књиге за обављање литургије, и чинодејства. Зa цркву брине свештеник, са својим црквеним одбором.
Свештенство цркве од настанка до данас
Свештеник Павле Михаиловић - Осанички 1975.г., Стојан Мијатовић-парох Осанички 1924. године, Владимир Вешовић, Петар Симић 1946-1947.г., Саво Маовац 1947-1952.г., Јеромонах Јаков - Вукомировић1952.г., Андреја Димитријевић 1954.г., Јеромонах Варнава - Николић 1954.г., Владимир Вешовић 1955.г., Данило Митровић 1955.г., Властимир Зимоњић 1955-1958.г., Теодор Арсић 1958-1959.г., Божидар Јанковић 1959 -1963.г., Петар Зарић 1963 - 1965.г., Љубомир Зарић 1966-1969.г. и свештеник Близначки, Милосав Лекић 1969 - 1996. године, Срђан Дунчевић 1996 -2000.г., Владан Петковић 2001-2002.г., 3оран Мишковић 2002.године садашњи свештеник.
Црквена општина Рибарска
Пре ступања на снагу устава С.П. Цркве. 19З1. године, пословима црквене општине руководили су црквени тутори са свештеником. Нису сачувани подаци о раду црквене општине Рибарске. Једини подаци који постоје у новом црквеном летопису говоре да су два мештанина водила одбор за подизање цркве, то су "Рајко црквењак" и Радивоје Милетић, касније благајник цркве. Сада црквеном општином Рибаре, управља одбор на челу са свештеником Зораном Мишковићем председником, секретар Станко Станковић, благајник Бора Стаматовић, чланови су Средомир Мишић, Драгана Лекић, Топлица Радосављевић, Млађа Живановић, Зоран Цокић и Миладин Јанковић. Нема података да је у новије време епископ посетио црквену општину Рибаре.
Гробље и споменици на њему
Гробље у селу Рибаре има једно, и оно је мање и новијег доба, споменици на њему су од гранита, мермера и тесаног камена. Новији споменици су од скупог мермера, раде се са оградом око гроба. Гробље у селу Изварица је гробље које датира са почетка двадесетог века. Оба гробља су ван насеља. Смештена су повише села у брдима, добро се одржавају. О њима се законски стара М.З. Рибаре и Изварице.
Заветине и Литије
Црквена слава у Рибару је "Свети Великомученик Георгије" - патрон коме је црква и посвећена. Сеоска заветина у Рибару је "Света Тројица", као и "Петровдан", заветни дан села Рибара је "Педесетница" први дан Свете Тројице. Село Изварица има своју сеоску заветину "Свети Марко", као и недеља Свих Светих, то им је заветна.
Парохијски дом
Црква у Рибару, у порти нема зграде ни парохијски дом. Порта је величине 21,13 ари, и смештена је у живописном пределу, на самом брдашцу изнад ушћа речице Осанице у реку Млаву. У самом селу Рибаре, седишту парохије, постоји црквени плац величине 10-15 ари. На том плацу постоје два парохијска дома, стари и нови дом. Оба су приземне зграде са сутуреном. Стари дом није за становање и пун је влаге, сада се обнавља. Нови дом је у солидном стању и у њему станује свештеник са породицом. У згради је и канцеларија црквене општине. Црквена општина нема своју библиотеку, већ само прима часописе духовне садржине које штампа Епархија. Парохијски дом стари је добијен 196З. године. Свештеник садашњи се ревносно стара о парохијском дому, и видно га одржава.
- Коришћена грађа и литература за писање о цркви у селу Рибару - Хомоље
- 1.Истраживачки рад аутора књиге Радета М. Обрадовића, 2000, 2001, 2002. године
- 2.Казивање свештеника Милосава Лекића у пензији Рибаре 2002. године
- 3.Казивање садашњег свештеника, Зорана Мишковића - Рибаре 2002. године
- 4.Насеља Браничева - Д.Јацановић и Б. Младеновић, Пожаревац
- 5.Шематизам Браничевске Епархије, Пожаревац 1972. године
- 6.Шематизам Цркве за 1924. годину, Сремски Карловци, 1925. године
- 7.Хомоље - Љубиша Радовановић и Милорад Ђорђевић, Жагубица 2000. године
- 8.Отргнуто од заборава II. Љубица Стојадиновић 1998. године
- 9.Хомоље - географска монографија, Љупче В. Миљковић, Нови Сад, 1992. године
- 10.Шематизам из 1889. године, Београд.
