ЦРКВА «РОЖДЕСТВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ» - ТРШКА ЦРКВА ОД НАСТАНКА
( U originalu preuzeto sa sajta iz mog rodnog kraja www.vaznesenje.rs )
Историјски писани подаци о насељу "Трг" од настанка до
данас
ТРШКА ЦРКВА
ОД СВОГ ПОСТАНКА ДО ДАНАС КАО ЖЕНСКИ МАНАСТИР, ВУКОВАЧКА
ПАРОХИЈА
Једно од најстаријих
насеља средњег века у Хомољу било је насеље под именом
Трг.Ово насеље се простирало на обе обале реке Млаве.
Као што име говори Трг, је у свом настанку у средњем
веку, било место на коме се трговало, оно носи назив
места у словенском - српском пореклу. Сам
конфигуративни положај терена за једно такво насеље
пружа велике погодности. Ово насеље, и сама црква
настају на раскрсници путева који воде кроз област "Хомоље",
најзначајнији пут је онај који од престоног Београда,
кроз област Хомоља иде за Видин, у Бугарској, као и
други који је из ''Млаве'', повезивао "Звижд" са "Ресавом",
односно саму десну обалу Дунава са старим "Царским
друмом" преко Браничева, Ниша, за Цариградом. У садашње
време кроз ову област у Хомољу, пролази регионални пут
Бор - Жагубица - Пожаревац. Истраживања овог подручја
казују да је лева млавска обала, као и топоним "Тршко
поље", подесније за насељавање, и живљења на
истој.Десна обала која је у средњем веку и данас
делимично настањена, је место тог "Трга" и место старе
цркве. Насеобина Трг, је у прошлим вековима по
материјалним доказима, била насеобина, само се народ
под најездом турских зулума, склањао по збеговима у
планинску област Хомоља и чим таква најезда прође,
народ се враћао на своја огњишта, и обнављао их. Околна
села Вуковац, Милатовац су по конфигурацији одговарала
за склоништа тог народа, у прошлим
вековима.Средњевековно насеље Трг, је на свом месту
настанка имало и стална седишта трговаца, који су
долазили, чак из Азије и Дубровачке републике, роба је
циркулисала, и тако је из Хомоља које је било познато
као сточарски крај, као и сама земљорадња тог времена
играли су значајну улогу у трговини.
Ова област сама по себи намеће и одговор, да се овде
трговало и производило и у области рударства, обзиром да
је овај крај веома богат рудним благом. Оваква пространа
област, морала је у свему изнетом, имати поред
економије, и свој духовни центар, тако и рана градња
храма "Светог Николе" у дванаестом веку, који по месту
Трг, у народу добива своје на далеко знано име "Тршка
црква", које се сачува до данашњих дана. У попису из
1467. године, који се односи на турски тефтер прихода, у
ову област трга помињу се насеља "Госпођинце" које је
лежало око реке Млаве код данашњег потеса Тршко поље
северно од села Суви До, насупрот овог терена само са
друге стране реке Млаве, постоји потес "Царина" где је и
садашња Тршка црква. Ова област у раном средњем веку,
као и у самом средњем веку, а и касније, често је мењала
своју власт како војним освајањима, тако и декретима, и
повељама, које су дариване као део области, неком
властелину, или пак додељиване као метох неком манастиру.
Мењали су се Угари, Бугари, Срби, Турци и напокон Србија
преузима своју власт над овом облашћу званом "ХОМОЉЕ".
Сада од тако значајног града "Трга", остаде само име, и
сама богомоља, као и неколико кућа около цркве, које су
мештани села Вуковца и Милатовца, засновали около,
вероватно да би били ближе овој саобраћајници, јер пут
је увек играо значајну улогу код становништва.
Вуковачка парохија
Свештенство Цркве од обнове до данас
Црквена општина
Заветине и литије
Парохијски дом код цркве, и у Вуковцу.
Вуковачка
парохија
Зове се по селу Вуковцу у хомољу, седишту ове парохије,
ова парохија припада познатој Тршкој цркви, као својој
парохијској цркви. Вуковачку парохију сачињавају села:
Вуковац са 220 домова, село Милатовац са 230 домова, и
село Јошаница која има око 200 домова, и једно је од
најмањих села у Хомољу. Сва три поменута села ове
парохије имају и своју посебну историјску прошост,
историју настанка и насељавања. Сва насеља у области су
много старија него што о њима сведоче писани подаци, јер
су ратови, буне, и миграциони токови, мењали податке, о
насељавању ове области. Због ратова, и разних епидемија
болести област хомоља, живаљ је напуштао. У њега се
враћао почетком XVIII века. Доласком Аустријанаца у
ове крајеве, за владаоце 1713 - 1739.г, тако да и писани
подаци о овом делу североисточне Србије, нису старији од
овог времена.
Сем поменутог насеља трг и у њему тршке цркве, у првој
половини XVIII века, конкретно у аустријском попису, из
1721 .г, поменуто је и село Вуковци као насеље са 10
домова, то је један од најстаријих помена о овом селу.
После његовог насељавања у XVIII веку. Из тефтера
Митрополијског таксила из 1733 - 1734. године, види се
да је Вуковац и у овим годинама остао исти са 10.
домова. По имену свог свештеника Вуковац је имао седиште
парохије тек 1864. г, када се помиње као Вуковачка
парохија. Вуковац је седиште исте парохије у
1874.године, са 94 дома, а укупна парохија имала је 362
дома, и тадашњи састав је одговарао и садашњем саставу
парохије. Познатом арондацијом парохија у Београдској
Митрополији 1883. године, и дала је остала Вуковачка
парохија, у свом познатом саставу, од Вуковца, Јошанице,
и Милатовца, и село Вуковац је тада имало 105 домова, а
читава парохија 407 домова. Обновом Браничевске
Епархије 1921. г, односно гледајући шематизам Српске
патријаршије за 1924.г. нашли су Вуковачку парохију у
њеном садашњем саставу. Парохија је тада бројала 257
душе, и убрајана је у парохију 1. класе. Уз овакве
извештаје треба напоменути, и извештај који су вршиле
Аустријске власти у делу Србије који је био под њеном
доминацијом, самим пожаревачким миром 1718. г, где се
помиње село Милатовци са свега 4 дома. Тефтер
митрополијског таксила из 1733.г. помиње село Милатовац
као насеље од 5 домова. Поменутом арондацијом парохија
1883.г. Милатовац је бројао 156 домова у саставу
Вуковачке парохије. По писаним изворима из 1721, године,
село Јошаница је бројала 15 домова и припадало је
хомољској парохији са још осам села у Хомољу. У 1733 -
1734. г, село Јошаница је бројала 8 домова.
А
у поменутој арондацији остала је и даље у саставу
Вуковачке парохије, и тада је село имало 146 домова.
Сада ова парохија припада "Тршкој Цркви" - иначе
жвнском манастиру у Хомољу. Географски ова три села су
разврстана овако: Вуковац је смештен у средишњем делу
северног обода Жагубичке котлине, село је насељено
претежно на левој страни Вуковачке реке, у алувијалној
равни, у правцу запад - исток. Милатовац лежи на
северном ободу Жагубичке котлине, у суженом делу долине
Милатовачке реке. Географски положај села је доста
неповољан, јер се налази ван саобраћајнице Бор - Београд,
који спаја сеоски пут од 4 километра асфалта. Јошаница
као насеље лежи на странама леве и десне реке, које
јошаничку реку чине десном притоком Млаве. Село је
лоцирано на јужном обронку Хомољских планина, и равни
Жагубичке котлине. Пружа се у правцу, север - Југ.
Црква
"Рождества Пресвете Богородице - Тршка Црква,
некада Црква "Светог Николе" - манастир са женским
сестринством
Парохијска црква
вуковачке парохије, је позната "Тршка црква" у Хомољу.
О
самом настанку ове цркве, писани подаци су доста нејасни,
и местимично контрадикторни, како за период градње,
тако и за самог ктитора овог храма. Оскудни подаци о
настанку овог храма досежу још у IX век, где се сматра
да је на темељима некаквог незнабожачког храма, настала
и ова Црква. По другим изворима храм је настао у XIII
веку, и био је првобитно посвећен "Светом Николи" као
патрону овог храма. Црква је судећи по каменој плочи на
спољнем зиду, леве стране у првобитном делу храма и на
њој уклесаном имену јеромонаха Јустина свакако била
првобитно манастир, док би урезана слова требала
одредити време настанка цркве. У овом крају у том
времену ова црква је била једина богомоља. Тршка Црква,
се налази са десне стране пута који води од Петровца на
Млави за Жагубицу, и даље за Тимочку Крајину. Црква је
на око З километра од саме вароши Жагубице. Познати наши
археолози, историчари, и хроничари, описали су историју
ове цркве тако да ћемо у многоме разјаснити историју и
њен настанак. Један од оскудних података, сврстава ову
цркву да је саграђена око 1274. године, а да је после
била порушена и обновљена 1796.г. Као један од првих
добротвора ове цркве се помиње деспот Ђурађ Бранковић. О
томе говори и сам запис у горњем делу западног зида,
изнад самих врати, постоји запис када је црква темељито
обновљена, а портал дограђен и "украшен по вољи попа
Кузме" 1430. године. Тршка црква после детаљне обнове
посвећена је "Рођењу Пресвете Богородице". Сада по свом
изгледу црква припада стилу "рашке школе". То је
једнобродни храм, зидан каменом, званим "сига", а
постављена је на чврстим темељима од камена пешчара.
Димензије ове цркве су: дужина цркве са дозиданим делом
- 24 метра, ширина цркве - 7 метра, а висина са кубетом
је 15 метара. Темељ цркве, је као основ правоугаоног
облика. Зидови храма су прави, и високи са нешто мало
декоративног симса, испод саме стрехе сада реновираног
крова. После своје обнове, црква је у крову, на две воде
била покривена ћерамидом а сада у најновијој
рестаурацији покривена је оловом које је донешено из
манастира Дечани са Косова.
Двострано кубе је без икаквих отвора опточено и
покривено оловом. Црква се састоји од апсиде олтар,
наоса - брод, унутрашње припрате - нартекс, и спољашне
припрате - Ексонартвкс. Брод цркве је подељен пиластрима
на три травеја. Пиластри су повезани готски изломљеним
луком а не кружним. Над средњим травејем изграђена је
купола. Овакву куполу сачињава кубе, које је
подигнуто на четвртастом постољу. Источни део цркве,
представља полукружну апсиду - олтар. На олтару је
сачуван оргинални прозор - бифора, који представља
период, и стил градње храма. Поред овог постоје још два
прозора који датирају из млађег периода, када је
највероватније црква обнављана. Западни зид лађе цркве
је највреднији део цркве. Поред каменог портала, плитког
рељефа у камену, има и два скулптована грифона. На зап
адном делу, сада улазу у храм поред припрате, постоје
добро очувани темељи и спољне припрате, По каменим
блоковима Цркве и постојеће припрате доказују исти
период градње. Док спољна припрата има дебље, и плиће
темеље и представља млађи период зидања, него самог
храма, По стилу ова спољна припрата моравској школи,
градитељства. Несклад саме градње, и њених делова
западну фасаду чини да се до скора мислило да је
донешена са неке друге сличне цркве и само ту дограђена.
После исцрпних истраживања од стручњака градитељства
средњег века дошло се до закључка да су то само
последице неуједначеног спајања два различита портала,
који у деловима скулптура исклесаних у камену чине
целину из оба портала. Грифони се налазе у камену са
северне и јужне стране, изнад каменог надвратника.
Грифон са северне стране улазних врати, у предњим
канџама држи главу вола. Грифон са јужне стране у
предњим канџама држи главу Анђела, синболе двојице
јеванђвлиста Луке и Матеја. У доњем делу портала нађене
су две скулптуре лава, од којих један од њих у канџама
и држи главу жене. Од другог постоје само делови, и по
свим изгледима настанак њихове уградње везује се за
каснију дораду портала. Врата цркве су окружена са три
камена блока, од камена пешчара. Ови блокови су у својој
изради украшени са увијеном лозом, са унутрашње стране
до врати, по средишњем делу пластичним ужетом, док је
спољни рад уоквирен равним тракама.
Изнад самих врати пружа се полукружни тимпан, омеђен
бродуром у облику ужета. Овај тинпан полукружног облика
данас је празан - чист, можда је у првобитном облику
некада био фреско сликан, или је био облепљен каменим
мозаиком. Повише тинпана уграђени су делови архиволте
која је обрађивана накнадно да би се уклопила у целину.
У самом средишњем делу фасаде изнад, у горњем делу
уграђен је камени блок с представом двоглавог орла,
синболом династије "Немањића", који је највероватније
пре првобитног рушења припадао у ствари старијем делу
цркве. Изнад њега дијагонално је постављен камен са
исклесаном розетом која је оивичена мотивом ужета.
Овакав изглед спољашности садашњег изгледа може да се
потврди, да је храм имао два аутентична портала који
потичу са спољне и унутрашње припрате. Израђени су од
камена са локалних каменолома тог времена. Велики
земљани наноси, који су били затрпали спољне зидове у
висини преко два метра, после отклањања наслага земље
показали су не само ову лепоту постојања, већ и преко
осамдесет гробова, у којима су били сахрањени остаци
људског тела, и који представљају покојнике оба пола, ''на
некима се ишчитаваше имена на надгробним плочама: поп
Кузма, или Калуђеровић који се представи једног петка''.
На самом месту где се по правилу сахрањују ктитори,
пронађен је женски скелет са костуром новорођенчета, што
наводи да је смрт настала приликом самог порођаја.
Препоставке иду дотле да је црква давно била маузолеј.
Оваквих загонетки у овој цркви како на самој грађевини
тако и поред ње има на претек. Још једна је та: Цртежи,
записи, и соларни синболи на самој цокли цркве, овакви
записи су осмишљени и говоре о свом времену настанка. У
оближњем селу Сувом Долу, постоје слични записи на
гробним каменовима где се сликају контуре животиња и
људи. Представе животиња по свој прилици говоре о јасно
израженом тотемизму локалног становништва, ту су цртежи
секира који синболизују лов и рат. Тршка црква сада има
свој дрвени иконостас, који представља знатну уметничку
вредност. Рађен је у XVIII веку.
Саме иконе на њему су на платну и на дасци. Унутрашњост
цркве је приликом задње рестаурације, омалтерисана, тако
да је предходни слој који је садржавао и фреске, од
зуба времена нестао. Унутрашњост цркве је знатно
занимљивији од њене спољашности. Унтрашњи део чине
имресивних шест камених стубова који држе полукружни
свод изнад средњег дела храма. Црква је судећи по
каменој плочи на спољнем зиду леве стране у првобитном
делу храма, на њој је уклесано име јеромонаха Јустина,
то говори о првобитности цркве да је била манастир на
чијем челу је стајао поменути Јустин. Док урезана слова
која су нечитка треба да значе годину, време када је то
било, или сам настанак манастира. По основу сачуваних
материјалних остатака, капитела, прозора, као и
уграђених керамичккх посуда у западну фасаду храма, може
се доћи до закључка да је црква настала у ХIII, или
почетком XIV века. На основу сачуваног натписа припрата
је саграђена 1382/3.године, то се везује за владавину
Лазара Хребељановића. Овај натпис се налази исклесан у
камену уграђеном изнад подеоног венца западне фасаде.
Овај натпис по квалитету слова спада у уметност
високог квалитета. Односи се на годину градње спољне
припрате. Из писаних докумената, који казују да је
област Хомоља, 1291.године у састав Српске државе, на
чијем челу је био краљ Драгутин, и владавину Немањића.
То потврђује и запис који у летопису из 1734. године,
тврди да је Тршка црква стара 460 година. Такав податак
указује да је област Хомоља раније потпала под српску
власт.
Краљ Милутин као један од владара над овом облашћу у
својој биографији, наводи сукобе са Бугарским
одметницима Дрманом и Куделином и да је поново добио
сремску земљу под управу. Рашки стил градње "Тршке цркве"
упућује на неимара из Србије. Под краљем Драгутином
могло је доћи до градитељства овог стила зидања, у
хомољу, када настаје храм са првобитним именом патрона
храма "Свети Никола. Овај период владавине Драгутина
над облашћу Хомоља, и продора "готичке уметности". У
периоду 1301. године - 1313 .г, дошло је до међусобног
ратовања између Драгутина и Милутина, и тешко се може
узети да је црква грађена у време сукоба. Најчешћи
узроци рушења, и страдања цркве, су Турци, и честе
поплаве двеју река, Млаве, и Милатовачке реке. 3адња
велика разарања црква је доживела крајем ХVIII века.
Тако да је нова обнова ове богомоље настала 1796.
године, када је темељима спољне припрате подигнут
дрвени трем. Предњи део је био у рушевинама, те је у
доба кнеза Милоша Обреновића око 1860.г дозидан и
обновљен, тако се тај део разликовао по начину обнове
од првог. То је обновио трговац, цинцарског порекла из
Жагубице, Ланбра Ђорђевић. У извештају Егзарха Максима
Ратковића, 1733. године се наводи обнављање цркве, која
је тада била покривена шиндром.
По овом обнављању цркву је освештао владика Љубибратић.
У самој цркви је тада био антимис са потписом
митрополита Београдског Мојсија 1734. године. Према
црквеном попису тадашњој Тршкој цркви, осим места Трга,
припадала су и села: Лазница, Милатовац, Вуковац,
Јошаница, Осаница, Рибаре, Изварица, Суви До, и Жагубица.
Тада су цркву опслуживала два свештеника Јанко родом из
Охрида, и јереј Димитрије из Ресаве. Сама богомоља је
тада била у тешком материјалном стању. Година 1811. се
помиње да је црква радила и да су јој тада поклоњене
три иконе. У то време црква беше опустошена, и да је сво
покретно културно благо однето, како сасуде, тако и
богослужбене књиге, староставне. Ова два свештеника у
1734. години, слабо су познавали црквену науку, тако је
јереј Димитрије родом из села Срчајке из Ресаве учио
књигу у манастиру Манасији, код духовника Арсенија, и
био је рукоположен од Епископа Арадског Исајија.
Истакнути хомољски војвода из Првог устанка, Илија
Стошић поклонио је цркви 1811.године, поменуте три
иконе. Обновитељ Ланбра Ђорђввић је по црквеном правилу
сахрањен у порти цркве. У XX веку, осамдесетих година
црква је поново обновљена, и тада је задржала спољни
изглед, из претходне доградње Пажљивом рестаурацијом,
настала је спољна припрата, и цркви је враћен изглед
старе "рашке школе", са откривеном западном фасадом, и
свим лепотама које има. Обнова цркве је довела и до
градње великог црквеног звоника, који је испред храма,
на њему су постављена стара звона, али је придодато и
једно ново звоно. Освећење је 1992. године, извршио
администратор Браничевске Епархије а касније и њен
владика Сава - Врањски, уз служење мноштво свештенства,
и калуђера, и сестринства. Данас је црква постала
манастир, и сада је у њему сестринство са игуманијом
Аном, а духовник је месни свештеник који служи у
манастиру.
Свештенство цркве од обнове цркве до данас када је манастир
1. јеромонах Вошана, 2.
јеромонах Јустин, 3. Јанко из Охрида, 4.Димитрије из
Ресаве 5. Илија Сошић 1860.г 6.Милосав Ђорђевић
1864-18б5.г. 7.Никола Вучковић 1872, 8.Сава Поповић
1877.г, 9.Сима Милетић 1886.г. 10.Јеврем Стевановић
1888.г. 11.Павле Михајиловић +1915.г.парох рибарски.
12.Алекса Милутиновић +1915.г. парох рибарски,
13.Живојин Михајиловић 1907-1915.г.парох суводолски,
Н.Андра Божић, 1910-1 924.г. парох вуковачки.
15.Александар Колесников 1924-1925.г,парох вуковачки.
16.Александар Калер 1926-1927.г, парох вуковачки. 17.
Јосиф Брагин 1927-1928.г, парох вуковачки.
18.Александар Мирошиченко 1928 -1933.г. 19.Јован Чогурић
1933.г. 20.Аранђел Спасојевић 1935-1938.г. 21. Рашко
Милачић 1945.г. 22. Гојко Сретеновић 1953.г. 23- Душан
Степановић, парох Жагубички, 24.Данило Митровић
1954-1960.г. 25.Првослав Тирнанић 1960-1962.г.
26.Јеромонах Антоније - Илић 1969. г. 27. Мирко Лукић
парох жагубички, 28. Томислав Митић, парох вуковачки.
Од краја 1969. године бригу над манастиром преузима
сестринство, и постаје женски манастир са духовником.
Настојатељица манастира је игуманија Ана-Илић, монахиње:
Антонина –Лазаревић и монахиња Анастасија - Пупазићо.
Као духовник је био од 1995. године јеромонах Лазар
Ранковић."Тршком Црквом" као женским манастиром, од
2002.године, управља игуманија Ана. Духовник манастира
је свештеник Милосав Лекић.
Црквена Отпштина
Пре ступања на снагу
устава С.П.Ц. 1951. године, посебно у периоду од
1921
- 1 932
begin_of_the_skype_highlighting 
1921
- 1 932 Vrij end_of_the_skype_highlighting.
године пословима црквене општине руководили су сами
свештеници уз помоћ црквених тутора. По сачуваним
подацима на дужности су били: Љубомир Перић из села
Вуковца, Стеван Томић, Милисав Милосављевић и Радојко
Станојевић из села Милатовца. По ступању на снагу устава
цркве 1931. године, и првих црквено општииских избора,
образована је црквена општина, у Вуковцу, на чијем челу
су цивилна лица као председници један од њих Петар
Миленковић ковач из Милатовца. Црквену општину
сачињавали су председник - свештеник, благајник Лазар
Перић, чланови Томислав Миловановић, Борисав Јовић,
Љубомир Стојадиновић, Сима Грудић, и Јанко Крстић, из
Вуковца, Стеван Стојановић, Боривоје Лазић, Станоје
Милорадовић, Милен Стојановић сви из села Јошанице,
Илија Станојевић, Радосав Миловановић, и Радојко Ракић
из Милатовца. Сем Цркве, црквене порте и парохиског
дома, црквена општина нема друге непокретне имовине.
Гробља и споменици
Свако од поменутих села ове вуковачке парохије има и своје гробље у селу и то: Јошаница има два, прво ближе селу у месту званом "Кусе", а друго даље у месту, званом "Рњаковац,", село Милатовац има једно гробље у месту званом "Огњаново Брдо". Вуковац има једно гробље. Гробља су, сада под управом народне власти - месних заједница. Поред самог манастира "Тршке Цркве" има доста старих средњевековних гробова, као и ново манастирско гробље.
Заветине и Литије
Сва три села имају исту заветину и дан пољских литија у селу. То је празник "Вазнесења Господњег" - Спасовдан.
Парохијски дом
Црквена општина у Вуковцу
има свој парохијски дом, то је приземна зграда са
двособним станом, са осталим просторијама, подигнут је
1955. године, од тврдог материјала. Сам манастир има
своја два конака са зградама. Стари је конак подигнут
1953. године, а освећен је 1964. године. Нов конак је
подигнут 1973. године, у њему постоји и капела "Светог
Николе" у којој се служи служба у време зимских мразева.
Манастир има своје имање, осим црквене порте, и живи
искључиво од прилога верника, и добротвора који га
посећују .
Укупна површина манастирског имања са портом, је
1.хектар, и 27 ари. Манастир нема своју библиотеку.
Коришћена грађа и
литература за писање о Тршкој цркви у Хомољу
1. Истраживачки рад аутора књиге Радета М. Обрадовића,
2000, 2001 и 2002. г.
2. Тршка црква – Глас Браничева часопис бр. 12, 13,
14. Новембар 1996.г. Петровац аутор текста Раде М.
Обрадовић – песник
3. Тршка црква у Хомољу, код Жагубице – Душан Д.
Митошевић – Смедерево 1979. г.
4. Хомоље – Љубише Радовановића и Милорада Ђорђевића
– Жагубица 200.г.
5. Отргнуто од заборава II- Љубица Стојадиновић
Жагубица 1998.г.
6. Шематизам Епархије Браничевске, Пожаревац 1972.г.
7. Насеља Браничева- Д. Јацановић и Б. Младеновић
Пожаревац 2002.г.
8. Од предања до стварности, текст аутора новинара
Благоја Илића – Политика дневне новине – недеља 11.IX
1983.год . Боград
9. Бели орао – часопис за духовну обнову - Београд –
бр. 8. 1999.г. јануар – текст Тршка црква – аутор Раде
М. Обрадовић.
