ЦРКВА "СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА" У ЛАЗНИЦИ

( U originalu preuzeto sa sajta iz mog rodnog kraja www.vaznesenje.rs )

 Лазница, краћи опис настанка насеља од оснивања до данас

Laznica-izgradnja crkveНа северном ободу Жагубичке котлине налази се највеће насеље, село Лазница. Ово село је смештено ипод крајних југозападних обронака Хомољских планина и лежи на надморској висини од 370 метара, имајући свој неправилни облик правоугаоника, који гравитира у правцу северозапад - Југоисток. Ово село по својој збијености спада међу најгушће насељена у долинској равни Каменичке реке. Кроз само село протиче Каменичка река, која постаје десна притока Млаве. Лазница као насеобина спада у најстарија насеља у Хомољу. У писаним изворима, која датирају из времена турских пописа, који се односе на плаћање пореза, ово се место у писаном извору помиње још 1467. године, и да из тог првог помена носи исто име, и налази се на истој локацији, која је и данас насељена. Лазница је тада имала 7 кућа. Сада село Лазница има близу 2460 становника, и налази се на другом месту одмах иза Жагубице. Село Лазница се у писаном извору Србије, помиње 02.02.1382. године, јер га Српски кнез Лазар Хребељановић, и тадашњи патријарх Спиридон додељују манастиру Дренчи. После Пожаревачког мира 1718. године, извештај који је сачинио гроф Најберг, ово се насеље не помиње, чак није ни унето у карти из 1723 -1725. године међу тадашњих једанаест насељених места. По свим изгледима, најездом тадашњих турака Лазница је опустела, и раселила се, по шумовитим пределима и околним селима. Као парадокс овом претходном извештају сведочи податак из 1733. године, где се насеље помиње као највеће село са 33 дома. У развоју овог насеља треба остати упамћен период од 1890. године све до 1948. године, где је долазило до повећања становништва. Из овог периода треба изузети балканске ратове, први и период другог светског рата када становништво страда у ратним вихорима. Данашње насеље Лазница, по свом начину живљења и градње кућа добива изглед модерног сеоског насеља. Село има све објекте инфраструктуре које је потребно једном савременом насељу, које корача у XXI век.

1.Лазничка парохијана
2.Црква Светог Великомученика Георгија
3.Свештенство цркве од настанка парохије до данас
4.Црквена општина
5.Гробље и споменици
6.Заветине и Литије
7.Парохијски дом

Лазничка парохија

Добила је свој назив по месту Лазници. Данашњу парохију сачињавају два села,Laznica- izgradnja crkve slika 2 Лазница и Селиште. По црквеном летопису, село Лазница сада има близу 850 домова, а село Селиште има око 130 домова. Лазничка парохија по извештају из сачуваних тефтера о наплаћеном митрополитском таксилу за 1734. годину, имала је 33 дома и припадала је Хомољској парохији, и плаћала је 3.30 форинти дименице, милостиње 4 форинте, и коначних трошкова 1.50 форинти. Ове дажбине је уплаћивала београдској митрополији. Као седиште Лазничка парохија је сачињавала само насеље Лазница са 350 домова, и припадала је трећој парохији Тршке цркве, као својој цркви, парохијској. Познатом арондацијом парохија, у Београдској митрополији 1883. године, Лазничка парохија није арондирана и остала је у свом саставу села Лазнице, са 382 дома. У истом саставу је поменута у званичном прегледу стања у Српској православној цркви за 1895. годину, и тада је село бројало 430 домова, са 2.341 православним становником. Тада је парохија припадала цркви Жагубичкој јер није имала своју цркву изграђену. Обновом браничевске епархије 1921. године, на чијем је челу стајао њен први епископ Митрофан - Рајић, њен шематски преглед за 1924. годину, гласи да се Лазничка парохија састоји само од села Лазнице са 2.454 православне душе, и парохија је сврстана у парохије I класе. И 1930. године остала је у саставу своје парохије само од села Лазнице и бројала је 3.576 православних душа, и исто је припадала Жагубичкој цркви. Године 1937. Српска православна црква се борила противу конкордата, и тада се види да акта из поменуте године опомињу своје свештенство и њихову савест да утичу "На ваше посланике усменим и писменим путем, да приликом гласања у Скупштини гласају противу конкордата". Ова парохија излази из састава Жагубичке цркве, као своје парохијске, оним даном када у свом месту бива освећен храм "Светог Великомученика Георгија" 12. јуна 1955. године.
Одлуком Епархије Браничевске, са седиштем у Пожаревцу, сада Лазничку парохију сачињавају два села, Лазница и Селиште. Селиште је једно од најмлађих насеља у Хомољу. Налази се у источном делу северног обода Жагубичке котлине. Селиште је некада било у саставу села Лазнице, као њен део, заселак.

Црква посвећена"Светом Великомученику Георгију" у селу ЛазнициЦрква се налази на узвишеном платоу села Лазнице, и у близини је сеоског гробља, терен је добар и здрав, и доминира нижим делом села. Храм је посвећен "Светом Великомученику Георгију", и саграђен је искључиво прилогом народа, овог села, и његовим житељима који су расејани свуда по свету. Градња ове цркве започета је сакупљањем прилога за подизање исте још 1930. године. Тада се у парохији налазио свештеник Александар Калерим, који је са тадашњим изабраним одбором за подизање храма: Светислав Кнежевић парох жагубички, Блажо Кнежевић - начелник среза Хомољског, Богдан Р. Миленковић механџија, Душан Милановић - председник Духовног Суда. Овом одбору треба придодати и тада виђеније мештане Лазнице, као и солунске ратнике који су тада били у великом броју живи, а желели су свој храм у селу. Изграђени су темељи цркве и њихово освећење је било 4.јула 1937. године, од стране епископа Браничевског Венијамина. Антимис цркве је такође 1937. године осветио епископ Венијамин. Црква је већ 1939. године била завршена зидањем, од прилога народа. Како храм није био у потпуности завршен, а 1940. године долази до избијања другог светског рата, Србију, а и цело Хомоље као њен део, није ово могло заобићи. Храм је по свом спљашњем изгледу градње, сазидан у српско - византијском стилу. Градњом цркве је руководио предузимач грађевина Милан Р. Илић, из Петровца. Инжињер који је надгледао радове на цркви био је Светислав Симић, технички саветник у рангу V положајне групе. За сво време градње храма у Лазници, био је месни парох Јосиф Брагин. Дрвени иконостас који је био за цркву, урађен је у месту Пожаревцу, саме сликане иконе у иконостасу су урађене у духу и стилу наше иконографије, са складним и добрим бојама. Иконостас је 1942. године пренешен из Пожаревца, најпре у школу у Лазници. У магацину школе требао је дочекати и крај рата. Свештеника Јосифа Брагина су у том времену убили квази четници, који су били одметнути од своје формације и радили су на своју руку. Чувши за страдање свештеника, и доношење иконостаса у школски магацин, тадашњи четнички командант у овом крају Илија Петелић, наредио је да се иконостас пренесе у цркву и постави на свом месту. Како тадашњи црквени одборници нису знали прави распоред икона у иконостасу, члан одбора Илија Панколујић - Суља, брзо је отишао у Жагубицу, и тамо је упамтио распоред икона на иконостасу, и вративши се са Филипом Бојићем, поставили су иконостас и сам распоред икона на њему. Звоно на цркви, купљено је још за време рата прилогом, који је послао житељ Лазнице, који се настанио у Америци, Петар Шербан. Звоно је ливено у ливници у Јагодини "Јеврема А. Поповића", звоно је тежине 326 килограма у бронзи. Унутрашњост цркве је једноставна, са једноставним фрескама које је сликао Јанко Лалић, наставник средње школе, а за време служења свештеника Витомира Никодијевића 1982. године. Треба напоменуту градњу саме цркве, употпунити речима да заслугу за подизање исте, носе на својим плећима и Светислав Ђорђевић - бивши трговац, као и Јован Риђић - ондашњи Председник општине, као и сам народ. Цркву је 1955. године освештао епископ Хризостом.

Свештенство које је опслуживало парохију и цркву од њеног настанка до данас

Свештеници који су опслуживали Лазничку парохију од оснивања:
1.Никола Вучковић, 1864-1869.г.
2.Радивоје Стефановић, 1912-1916.г.
3.Глигорије Матић, 1919-1924.г.
4.Блажа Кнежевић, 1924-1927.г.
5.Александар Калер, 1927-1932.г.
6.Лав Досједел, 1930.г. до 03.12.1936.г.
7.Живан Срећковић, 1933-1936.г.
8.Новица Лаловић, парох I Лазничке, 1937. године.

Треба напоменути да је Лазница у једном периоду имала своју прву, и другу парохију, зато се подударају исте године у служењу свештеника.

Свештеници Лазничке цркве, од зидања до данас

1.Јосиф Брагин, од 1927.г. до погибије 1942.г. остаци његових костију сада су сахрањени у порти цркве. Погинуо је 1942.г., и бачен у јаму. Кости су пренете.
2.Јосиф Кукућ, 1942-1944.г.
3.Милош Цвјетановић, 1944-1945.г.
4.Милутин Варда, 1945.г.
5.Јован Кукић, 1945-1947.г.
6.Душан Степановић, 1947-1948.г.
7.Видоје Бојковић, 1948-1952.г.
8.Богдан Бурић, Богољуб Јовановић, Андреја Димитријевић, 1952-1954.г.
9.Јаков Вукумировић, јеромонах - игуман М.Тумана од 1954-1972.г.
10.Филип Васиљевић, парох жагубички опслуживао 3-4 месеца 1972. године
11.Јеромонах Стефан Ђурђевић, 1973-1975.г.
12.Богољуб Траиловић, 1975-1979.г.
13.Петар П. Јовић, лазничанин 1979-1980.г.
14.Игуман Јаков Вукумировић, 1980-1982.г.
15.Јереј Витомир Никодијевић, 1982-1983.г.
16.Славиша Лекић, 1983-1997.г. под његовом службом и заслугом, храм је 1990. године реновиран са спољашње стране. Освећен је дана 24.10.1990. године.
17.Никола Манојловић, 1997-1999.г.

Мирослав Николић, од 25.10.2000. године на овој парохији, рођен је у Крушевцу, 1968. године рукоположен је 1994. године. Његовим пастирским радом, у цркви, са својим верним парохијанима, наставио је радове на зидању парохијског дома, са црквеном салом, 2001. године. Изграда истог је започета 1998. године. Овај објекат се налази са западне стране од цркве. Доласком овог свештеника, духовна обнова међу верним светом је добила на препороду, и успону у овом селу. Свештеник Мирослав, је завршио богословију у Призрену, на Српском Косову.

Црквена општина

Пре ступања на снагу устава Српске Православне Цркве, 1931. године, у читавој СрбијиGrobovi streljanog svestenstva, црквеном имовином су управљали, уз свештеника, и црквени тутори. Како је ова парохија, припадала Тршкој Цркви, и цркви у вароши Жагубици, није имала у свом месту црквену општину, већ само чланове из села при одборима ових двеју цркава. Подизањем цркве, и њеним освећењем 1955. године које је извршио тадашњи епископ браничевски Хризостом. Архијерејски намесник Млавски тада је био Славољуб Бисић из Петровца. Сада Лазничка црквена општина припада такође намесништву "Млавском" са седиштем у Петровцу на Млави. Пре формирања црквених општина, одбори под којим је подигнута црква, као и после тога поменути су у одељку о самој цркви. Сада овом црквеном оштином управља одбор, на челу са председником свештеником Мирославом Николићем, секретар црквене општине Лазничке је Миле Благојевић, благајник Душан Дервишевић, чланови су: Воја Белић, Паун Јовић, Иван Чешеш - Словенац, који је примио православну веру, Синиша Дервишевић, Ненад Шујкић, Срђан Јовић, Славе Пауцановић, сви они су мештани села Лазнице, а Неша Пећић је из села Селишта. Као члан, ту је и Драгиша Риђић из села Лазнице. Садашња црква, на челу са свештеником и својим одбором, чува четири старе богослужбене књиге, са почетка XIX века, које су штанпане у Русији, и то су "Празнични Минеј", Два "Октоиха", као и стари "Апостол", сва су издања из Русије и штампана су на црквенословенском писму. Ову цркву и црквену општину су до сада посетили сви досадашњи епископи, и администратори Епархије Браничевске.

Гробље и споменици

Садашње сеоско гробље до средине шездесетих година било је у надлежности цркве, а сада се о њему стара општинска власт и месне заједнице. Гробље у Лазници датира од настанка села, и у њему су сахрањивани мештани села, знани и незнани, ратници минулих ратова са турцима, солунци, као и из новијих ратова. У црквеној порти су пренете кости убијеног свештеника Јосифа Брагина и кости још једног руса који је истовремено погинуо заједно са својом женом, Аврам и жена му Ефидосија, сви су сахрањени У истој гробници, и сада се над гробом налази крст, као симбол православних покојника.

Заветине и Литије

Село Лазница има своју посебну сеоску славу-заветину, то је празник Светог Вазнесења - Спасовдан. Пољска литија у селу Лазници је ишла на први дан Духова - Света Тројица. Црквена слава села Лазнице и Селишта је дан светог великомученика Георгија - летња слава.

Парохијски дом

Зграда парохијског дома при цркви Лазничкој, подигнута је од цигле, 1966. године, и сама зграда услед разних померања тла, испуцала је и оронула, тако да се сада подиже нови парохијски дом са салом и крстионицом. У центру села Лазнице садашњи свештеник Мирослав подигао је просторију - трафику, за продају свећа, црквене литературе и осталих црквених потребштина.

Коришћена грађа и литература за писање о цркви у селу Лазници-Хомоље.
1.Истраживачки рад аутора књиге Р.М. Обрадовића 2000, 2001, 2002. године,
2.Летопис цркве у Лазници - Лазница - Хомоље, свештеника Славише Лекића,
3.Казивање свештеника Лазничког, Милосава Николића, 2002. године
4.Хомоље-географска монографија, Љупче В. Миљковић, Нови Сад, 1992. године,
5.Шематизам Браничевске епархије, 1972. године, Пожаревац,
6.Шематизам Цркве 1924. године, Сремски Карловци, 1925. године,
7.Насеља Браничева, Д. Јацановића и Б. Младеновића, Пожаревац 2002. године.