ЦРКВА "СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА" У СТАРОМ КОСТОЛЦУ
( U originalu preuzeto sa sajta iz mog rodnog kraja www.vaznesenje.rs )
Костолачка парохија
је добила име по називу
вароши Костолац. Садашњу парохију чине, Костолац, и
село Дрмно. Из сачуваног писаног извора за 1879.годину,
стоји да је парохија "Костолачка" била у саставу
Пожаревачког намесништва, и да је на парохији био
свештеник Владислав Стевановић. По шематизму из 1924.
године, Костолачка парохија је тада била из села:
Костолца, Кленовника, и Дрмна. По рангу је била у 1.
класи, и бројала је тада 2957 православних душа.
Свештеник тада на парохији је био Христивоје Јовановић
и тада је припадала цркви "Рукумији. Парохија је данас
одвојена од парохије у Новом Костолцу, на којој се гради
нова црква "Светог Архангела Михајла" изградња је
почела 1999.г, када је на парохији био свештеник
Александар Михаиловић. Данас на парохији Стари Костолац
је свештеник - протонамескик Влатко Ј.Голић. Стари
Костолац има 280 домова који примају свештеника, село
Дрмно има 270 домова који-примају свештеника и који
поштују каноне Цркве. Костолац има своју парохију која
прима свештеника у 150 домова православних. У Новом
Костолцу је јереј Александар Михаиловић.
Црква "Светог великомученика Георгија" у Старом Костолцу
На самом изданку Сопотске
греде у Костолцу, близу ушћа реке Млаве у Дунав, лежи
велелепна црква Светог Великомученика Георгија. Црква је
задужбина Драгутина Г.Тодића, бродарског капетана и
бродовласника из Београда, и његове супруге Лепосаве рођ.
Радисављевић - Теодоровић. Црква је сазидана на месту "Мали
Град" које је задужбинар изабрао због његовог
историског значаја. На овом месту - платоу, у раном
неолиту 3200. године пре нове ере постојало је насеље. У
касноантичком периоду IV век нове ере, постојало је
утврђење које је цар Јустинијан обновио. Некадашње
седиште епископије Горње Мезије у костолцу - Виминацијум
из IV века било је на истом месту. Седиште се обнавља у
IХ веку, под именом Епископија и град Браничево. На
платоу се налази и спомен костурница изгинулим незнаним
јунацима за одбрану Србије 1915. г.Из таквих историских
разлога је задужбинар сазидао цркву у Старом Костолцу.
Црква је започета, освећењем темеља 9. јуна 1923.
године, од стране Епископа Браничевског Митрофана. У сам
темељ цркве је узидана повеља која је написана на
пергаменту. Повељу је том приликом прочитао присутном
народу, учитељ, и управитељ Костолачке основне школе
Константин С. Богдановић. На саму повељу своје потписе
су ставили сви присутни представници цркве, државе, и
школске власти, председник и деловођа општинског суда у
Костолцу, Дрмну и Кленовнику.
Црква је зидана у "Моравском стилу" од опека, по узору
на средњевековне српске цркве. Трихохалне је основе, са
једним кубетом, и звоником изнад припрате. Кров цркве
је терасаст, са лепим и декоративним симсом, покривен
лимом. На самој цркви су два крста. На кубету и звонику
су рељефно и правоугано постављени прозори, који плене и
чине склад цркви, а уједно и дају унутрашњем делу
светлости. Западни део где су улазна врата, је урађен
- зидан у три нивоа са орнаментима пластике. Спољни зид
је украшен розетама, и полулучним сводовима, који су у
плитком рељефу. Јединственост рељефне пластике
представљају мотиви појаса за спасавање са именима
бродова и шлепова задужбинара. Унутрашњост цркве је
прелепа. Иконостас у цркви је од дрвета, њега је радио
столар Радомир Лазовић из Београда. Исти мајстор је
урадио и дрвене певнице, као и столице и столове за
Краља, и Патријарха. Врата и прозоре на цркви је урадио
Леополд Будимски из Великог Градишта. Иконе на самом
иконостасу, је сликао академски сликар из Београда,
Милутин Михаиловић.
Иконе "Светог Игњатија", и "Великомученика Георгија"
сликао је један од најбољих сликара у Србији Урош
Предић. Мермерне крстове, и табле у цркви је урадила
радионица "Савић и Клајн" каменорезци из Панчева.
Живопис у кубету цркве је осликао сликар Милутин
Михаиловић, из Београда, иконе у стаклу, у прозорима
изнад певнице рађене су у Француској, ("Светог Јована"и
"Свете Магдалене").
Звона на цркви у Старом Костолцусу ливена у ливници "Гођевац"-
у Београду. Највеће звоно - на цркви је поклон,
индустријалца Ђорђа Вајферта. Друго звоно је поклон
цркви од Фердинанда Грамбера индустријалца из Београда,
треће и најмање звоно је поклон цркви, од "Рудокопа"
Угља у Костолцу. Звона имају и своја имена "Вера", "Нада"
и "Љубав". Антимис у цркви је освештан од стране
патријарха Српског господина Димитрија, који га је лично
и дао на поклон.
Црква је имала и своје дародавце: Краљ Алекеандар I
Кађорђевић је поклонио цркви, "Свето Јеванђеље, као и
један златан крст. Ђорђе Вајферт икону "Светог Игњатија",
доктор Фердинанд Грамберг икону "светог Ђорђа" од
мермера која је постављена над улазним вратима у цркву,
Јован Е.М. Навиљ, архитекта из Париза поклонио је икону
"Светог Јована" у стаклу. Ђорђе Ристић директор Српског
Бродарског друштва из Београда поклонио је цркви
плаштаницу, свештеник из Костолца поклонио је цркви два
свећњака на Светом Престолу, Милорад и Вукица
Стојадиновић трговци из Београда поклонили су цркви
икону "Исуса Христа" целокупног живота на земљи. Много
поклона још је црква добила, како од појединаца, тако и
од фирми. Вредан је помен једног посебног поклона:
Комада Свете Земље са Косова Поља, из темеља Свете
Грачанице, помешан са земљом цркве Светог Спаса у Скопљу,
приложио је цркви у Костолцу Станојло Димитријевић,
уредник часописа "Српско Косово". Црква је у својој
изградњи поверена грађевинару Ђорђу Зарићу из Костолца
са мештанима. План задужбине је израдио професор -
архитекта Пера Ј.Поповић, начелник Министарства
Грађевина из Београда.
Уметнички сарадник око изградње цркве је био доктор
Милоје Васић професор универзитета у Београду. Освећење
цркве је извршено на "Ђурђевдан" 1925.године, од стране
Његове Светости Патријарха Српског господина Димитрија,
том чину је придодато и извршење помена незнаним
јунацима у костурници који падоше 1915. године. Истом
приликом је предат и орден задужбинарима цркве:
Господину Драгутину Г.Тодићу орден Светог Саве -трећег
степена, а његовој супрузи госпођи Лепосави, орден
Светог Саве - петог степена. Цркву "Светог Георгија",
је посетио лично Краљ Александар I Карађорђевић на дан
15. Јула 1928. године. Црква је преживела вихор другог
светског рата. Данас у њој управља и служи свештеник -
протонамесник Влатко Ј. Голић. Црква има све потребне
црквене богослужбене књиге и реликвије за обављање
литургије, и свих других радњи Свештенство цркве у
Старом Костолцу Најстарији писани податак о свештенику
који је служио на парохији Костолац а при цркви"Рукумији"
је из 1879. године, то је свештеник Владислав Стевановић.
Свештеник из 1924. године је био Христивоје Јовановић,
који остаје до 1928.г од 1928 - 1932. г. Живојин
Марковић, до јесени 1932.г. Велимир Антић, 1932 - 1933.
г Драгутин Радовановић, од 1933 -1965. године Чедомир
Луковић од 1966 -1976. г Миодраг Петровић, од 1970
-1972. г Сава Арсенић, од 1972-1976. г Раде Марковић, од
1976 - 1977. г Милорад Јовичић, од јула до октобра 1977.
г. Данило Шћекић, од 1977 - 1982. г. Живорад Николић,
од 1982 - 1987. г.Живојик Марковић, од 1987-1996.
године, 3оран Димитријевић, од 1996. године до данас
Влатко Голић протонамесник Старог Костолца. свештеник
на Ново Костолачкој парохији, од 1997.г, јереј
Александар Михаиловић.
Црквена општина Костолац
Пре ступања на снагу устава С.П.Цркве 1931.г пословима црквене општине руководили су црквени тутори, са свештеницима. Први тутори при цркви у Костолцу, су били: Стеван Стојановић, и Стеван Живојиновић, обоје земљорадници из Костолца. Први црквењаци при цркви су били Танасије Мишић из Костолца, и Јован Стојиловић из села Трљана. Црквена општина Костолац је при својој цркви имала и певачки хор који је образован одмах по освештању цркве. Хор су чинили наставници - учитељи школе у Костолцу: Милица и Константин С.Богдановић, Ана и Фрања Пилц, Боривоје Пековић, Светозар Кршљанин, чиновници и Коста Зарић, као и богослов Љубомир Петровић из Костолца. Касније је овај хор престао са певањем, а њега је заменио 1928. године, хор "Руса - избеглица" који су радили у руднику Костолац. Садашњу црквену општину Стари Костолац, представљају: председник протонамесник Влатко Голић, благајник Живорад Цвејић, чланови су: Живорад Стефановић, Новица Илић, Слађан Бранковић, Љубиша Стевић, Драган Штулић, Славко Николић, Славиша Петровић, Ненад Станић, и Мирослав Стојановић.
Гробље и споменици на њему
У Старом Костолцу има два гробља, они датирају из XIX, и XX века. Гробље у селу Дрмну је новијег доба. Добро се одржавају. Споменици су од камена, гранита, мермера. О гробљима брине Месна заједница
Заветине и Литије
Црквена слава у Старом
Костолцу је "Свети Георгије". 3аветина у Костолцу је на
дан "Цара Константина и Царице Јелене" - слави се сваке
године 3. јула. Литија се, у новије време исто одржава
на дан Цара Константина и Царице Јелене. Село Дрмно има
своју сеоску заветину, и литију, које се славе на
дан " Белог Петка"
.
Парохијски дом
Црква у Старом Костолцу,
има порту која је величине два хектара. Пониже цркве
постоји парохијски дом који је подигнут и освештан још
1925. године. Парохијски дот је задужбина брачног пара
Драгутина и Лепосаве Тодић. У парохијском дому станује
свештеник, и смештена је канцеларија црквене општине
Стари Костолац.
Црквена порта, нове цркве у изградњи у Новом Костолцу,
је веће површине, на лепом је месту и има благи плато
где се гради. Храм је у "Српско Византијском стилу
градње..Порта. је осветљена, и на њој се подиже нови
парохијски дом. Земљиште је добијено од општине;
Коришћена грађа и литература за писање о цркви у Старом
Костолцу
1 . Истраживачки рад аутора књиге Радета М.Обрадовића
2001, и 2002. г.
2 . Храм Светог Великомученика Георгија у Костолцу -
Душан Ђорђевић, и Живојка Милић 2002. г. Костолац.
Црква - Календар Српске Православне патријаршије за
текст: - Народно -Црквени Добротвори - Гђа Лепосава и
Драгутин Тодић.
4. Шематизам Епархије Браничевске - Пежаревац 1972.г.
З. Казивање садашњег свештеника у Старом Костолцу -
старешина цркве, Протонамесника Влатка Ј. Голића 2002.г.
Костолац.
