|
Manastir BEOČIN Fruškogorski manastir
Ne zna se ko je i kada osnovao manastir Beočin. Nalazi se na severnoj padini Fruške gore, na uskom prostoru između šume, potoka i puta koji vodi ka naselju Beočinu.
Posvećen je prazniku Vaznesenja Hristovog (40. dan posle Uskrsa).
Prvi podatak o manastiru zabeležen je 1566-67. u turskim katastarskim defterima. U XVII veku imao je sasvim malu crkvu. Žaleći se kako mu je zdanje razoreno, iguman Longin išao je 1622-23. u Moskvu radi sakupljanja milostinje za obnovu manastira i nabavke bogoslužbenih knjiga i utvari. Očigledno je u to vreme manastir bio pogođen besparicom.
Ktitor je bio
Milivoje Milaković iz Starog Futoga sa svojim sinom Petrom, državnim
poštarom (zakupcem poštanske službe) iz Gložana (sela na drugoj obali Dunava, u
Bačkoj). Dali su 9.000 forinti, ali kako to nije bilo dovoljno, monasi i narod
su ličnim prilozima završili izgradnju tek 1740. Da bi za to vreme kaluđeri
imali bogomolju, podignuta je kapela, za koju je carske dveri načinio Dimitrije
Janaći. Manastirske konake, delom sa zapadne i južne strane, podigli su igumani
Beočina hadži Stefan (1728.) i Hristifor (1741). Oba zdanja spojena su 1765. i
dobila oblik slova G. Zapadna kapija i zabat zapadnog krila konaka menjani su
prilikom obnove u prvoj četvrtini XX veka. Polukružno završen, volutama ukrašen
zabat konaka i krunište kapije zamenjeni su tada stepenastom neogotičkom formom.
Godine 1875. u manastiru je umro poznati pesnik Jovan Grčić Milenko, koji je i sahranjen u neposrednoj blizini crkve.
Manastirski
kompleks potpuno je obnovljen 1893, a pomalo izmenjen 1921. i 1987. Danas ga
čine: crkva, južno i zapadno krilo konaka i ogradni zidovi sa severa i zapada. Manastir Beočin je jedan od retkih u Fruškoj gori koji nije razaran u Drugom svetskom ratu. Međutim, mnogo ikona sa ikonostasa manastirske crkve, kao i predmeti iz tada bogate riznice, opljačkani su i odneti u Zagreb (ikone, slike, kujundžijski radovi, biblioteka sa 780 starih knjiga, od kojih 63 rukopisa i štampanih srbulja, rezbarije, gravire, odežde, sasudi, kao i vezena katapetazma monahinje Ane, nastala kraje XIV ili počekom XV veka). Deo ovih predmeta je posle rata vraćen Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
(Autor gornjeg teksta je dr Svetozar Dubđerski)
''До Другог светског рата библиотека и ризница манастира Беочина биле су богате старим и драгоценим предметима од високе уметничке вредности. Ту се чувало рукописно четворојеванђеље, које је писао 1560. године презвитер Цветко из села Годијева, затим једно српско-словенско јеванђеље са минијатурама из 17. века и др. Од старина ту је чувана средњевековна завеса за царске двери, рад монахиње Ане, коју су донели монаси са Балкана, а рад је из 14. или 15. века, затим један сребрни кивот за чување освећеног хлеба, који је радио "грешни Дмитар", златар из Липова 1550. године; један леп путир, три иконе Богородице из 16. и 17. века и др.'' - на једном другом месту се нешто детаљније говори о драгоценостима које је мансатир имао.
Do manastira se dolazi putem od Novog Sada za Beočin, a na ulasku se skreće za Beočin - Selo. Фото и текст обрада Господин Ненад Глишић из Будисаве код Новог Сада уредник и главни сарадник сајта.
Copyright © 2005 -
|
e-mail: webmaster@pravoslavlje.nl |