Manastir KLISURA
Manastir Klisura posvecen je svetim Arhangelima.
Manastir Klisura u Dobračama, nalazi se na levoj obali reke Moravice, pored
puta Arilje-Ivanjica. Ranije je bio poznat kao manastir Dobrača. Ime ''klisura''
potiče od geografskog lokaliteta - klisure reke Moravica.
U sastavu manastirskog kompleksa najznačajniji objekat je crkva Svetih
arhangela Mihaila i Gavrila. Crkva je podignuta u 13.v. po uzoru na tadaÜnju
episkopsku crkvu u Arilju.
Pretpostavka da je manastir Klisura zaduzbina Sv. Save, nije dokazana, ali
ni definitivno opovrgnuta. Istina je ľ da je sadasnja crkva gradjena na
temeljima crkve iz nekog drugog, dalekog vremena, i da po arhitektonskoj
koncepciji pripada tzv. "raskoj skoli".
Crkva pripada stilu źRaÜke Ükole╗ sa neÜto jače naglaÜenom kupolom i
konstruktivnim reÜenjima. Obnovljena je 1798.g. Manastir Klisura ima
istorijsku, arhitektonsku i umetničko-spomeničku vrednost i svedoči o
karakterističnom umetničkom stvaralaÜtvu i kulturnim prilikama u
jugozapadnom delu Srbije. UnutraÜnjost hrama prekrivaju freske i ikone, koje
su oslikali poznati ikonopisci Simeon Lazović i Dimitrije Posniković. U
njemu se čuvaju umetnički vredne ruske ikone, a majstori duboresci ostvarili
su veliki domet u izradi portala.
Crkva, relativno malih dimenzija je, bez sumlje, glavni objekat manastirskog
kompleksa.Ima osnovu slobodnog krsta, sa jednim kubetom.Po osnovnim
graditeljskim, odnosno, gradjevinskim elementima slican je susednoj
ariljskoj crkvi, zatim crkvi u Pridvorici, i crkvama u manastirima Moraci i
Sv. Trojice u Ovcaru.Gradjena je kamenom zvanim siga.
Manastirski kompleks obuhvata jos zvonaru-zvonik, konake i ekonomske zgrade
Takozvana zimska kapela sestrinstva (iz 1970. g.) nalazi se u nivou sprata
nekadasnjeg "novog konaka" . U njoj je 1972. g. postavljen ikonostas u
duborezu, rad Miodraga Cvetojevica. Ramovi ikonostasa su u dubokim
prepletima, dik su polja sto obrazuju ramove za ikone (njih trinaest),
uokvirenim plicim duboreznim formama. Ikone, Anatonine Leon iz Celija kod
Valjeva, radjene po vizantijskim uzorima, cine skladnu celinu sa ikonostasom.
Na istocnom zidu kapele je freska preneta iz crkve, prilikom otvaranja
zazidanog prozora-1971.g. na kojoj su likovi ľ majke Bozije, Isusa Hrista i
sv. Jovana. Upravo tamo gde je stajao stari konak, koji je srusen u poplavi
1977.g., izgradjen je novi, lepsi, savremeniji, prostraniji ů konak; u
njegovom prizemlju je velika terasa i trpezarija.Na spratu su sobe za
manastirske goste(crkvene velikodostojnike, ali i putnike namernike)...
U Srednjem veku , manastir Klisura bio je delatnoscu usko povezan sa Ariljem,
u kojem je u 18. veku bila episkopska stolica (koju je ustanovio Sv.
Sava)...
Temelji, tragovi prvobitne crkve, koje je prilikom obnove nasao Kurlaga,
poticu od crkve koja je stradala najverovatnije 1688. g. Letopisac je te
godine zapisao: "To zde leto izgibose Srblji na Goliju",sto se vezuje za
masovno ucesce naroda Uzica,Starog Vlaha,Moravica,Dragaceva i dr.,mesta koji
je svojim aktivnim pomaganjem Austriji, verovao da se bori i za svoje
oslobodjenje od Turaka. Tada je spaljen i porusen i manastir Klisura, da bi
posle samo dve godine, 1690. zapusteo u velikoj Seobi pod Arsenijem III.
У пожару који је захватио цркву за време битке код Голије 1688. године,
страдао је првобитни живопис. Нови је 1952. године осликао академски сликар
Јарослав Кратина. Поред општехришћанских тема, на њему су приказане и
личности из националне прошлости као што су: војвода Рајко, Косовка девојка,
Мајка Југовића, Филип Вишњић, Маргита девојка, Мајка Јевросима... Иконостас
је урадио Димитрије Посниковић 1867. године, тако што је тридесет једној
икони донесеној из Одесе додао својих једанаест.
Najveci broj starina, bogosluzbenih predmeta, odezdi i knjiga (jevandelja,
psaltira, trebnika, caslovaca i dr.) i sakralije koje je manastir imao
unistili su Austrijanci 1915. i 1916. u brojnim poterama za pop Veljkom
Tankosicem, dugogodisnjim parohom ovog manastira, koji je zbog rodoljublja i
oreganizovanog otpora protiv okupatora, obesen od strane Austrijanaca, na
Dovarju kod Uzica, 1916. god. Bilo je medju manastirskim kaludjerima puno
onih koji su sluzili "I Bogu i narodu", koji su, kad god je to trebalo
uzimali pusku; bili su to, izmedju ostalih iguman Hrisantije Mucenik,
arhimandrit Prokopije Bujisic "prvi pokretac ustanka 1875. g.,"posto je
avgusta meseca iste te godine "zapalijo varosicu Priboj i posjekao odju
isoftu sa dvanaest Turaka"-kako ja sam zapisao na jednom manastirskom
psaltiru, iguman Pimen Knezevic, vec pomenut pop Veljko i dr.
Uvreme oslobodilackih ratova Srbije i Karadjordevog ustanka, manastir
Klisura igrao je zapazenu ulogu, vec zbog same blizine "Karadordevih sanceva"
(na Gradini i Malicu). Brojni nadgrobni spomenici svedoce i o velikom ucescu
i isto tako brojnim zrtvama iz vremena Hadji-Prodanove bune 1814. godine.
Poznato je da je ona ponajvise zahvatila bas ovo podrucje, pa i podrucje
klisurske parohije. U Javorskom ratu 1875/76. god., buduci u neposrednoj
pozadini fronta, manastir je bio bolnica i pozadinska baza. Ni Drugi svetski
rat nije postedeo manastir. Bugarski okupatorje, uoci Lucindana, izvrsio
premetacinu, zapalijo manastirske zgrade, a iz hrama pobacao mnoge sakralije
u obliznji Vucjacki potok.
Od 1961. godine, Klisura je zenski manastir.
Ovde se, na dan manastirske slave odrzava veliki narodni sabor, na koji
dolaze ljudi iz moravickog, ariljskog i dragacevskog kraja.
Manastir Klisura u Dobračama, nalazi se na levoj obali reke Moravice, pored
puta Arilje-Ivanjica.
Фото и
текст обрада
Господин
НенадГлишић
из
Будисаве
код Новог Сада уредник и
главни сарадник сајта.
