Манастир Крупа налази се подно
Велебита, близу извора истоимене ријеке. Саграђен је у време краља Милутина,
1317. Предање каже да су му темеље поставили монаси из манастира код данашње
Босанске Крупе. И овај манастир, као и Крка и Драговић, увијек је дијелио
судбину са српским православним народом из тих крајева, коме је и припадао.
Често је страдао у разним најездама. Ипак је иза тога увијек и обнављан.
Први пут од утемељења обнављан је у вријеме цара Душана, 1345. О томе свједочи
запис на своду манастирске цркве. Српски краљеви Милутин, његов син Стефан
Дечански, као и унук Стефан Душан, издавали су манастиру даровнице у виду
земљишта за издржавање, а касније су то и Турци потврђивали ферманима из
Стамбола.
Манастир је даривала и мати Ангелина, српска деспотица. То је учинила 1494.
године.
У млетачко-турским ратовима манастир Крупа је тешко страдао у више наврата, а
особито 1502. и 1620. У 20. вијеку десило се исто у два наврата: 1941. и 1995.
Први пут су га оскрнавиле Павелићеве усташе, а други пут, упркос настојању
хрватске државе да га потпуно заштити, знатно су га опустошили хрватски грађани.
Ипак је послије страдања сваки пут обнављан. Тако бива и данас.
Велика и темељна поправка манастира извршена је 1855. године, и то уз помоћ
Русије, Србије и Аустрије. Аустријска влада је условила обнову захтјевом да
манастирски прозори морају бити изведени у готском стилу.
Један млетачки документ из прве половине 18. вијека потврђује предање да је
сјеверно од постојећег манастира Крупе био и један женски манастир, од којег се
данас могу видјети само остаци зидина. Има остатака и испосничких келија у
ближој и даљој околини.
Манастир Крупа чува вриједна духовна и културна свједочанства, упркос честим
пустошењима у прошлости. Шездесетих година 20. вијека откривене су фреске у
манастирској цркви и то оне које је 1622. године фрескописао хиландарски монах
Георгије Митрофановић, исти онај инок који је осликао Хиландарску трпезарију. У
Крупи су чуване иконе итало-критске школе, рад Јована Апаке. Чува се и честица
моштију св. Јеротеја. Ту је и кивот из манастира Рмња који је донесен у Крупу у
току босанско-херцеговачког устанка 1875. године. Манастирка ризница чувала је и
три антиминса: један је јерусалимског патријарха Теодосија, други патријарха
Арсенија IV Шакабенте из 1743. и трећи је тзв. Крупски из 1739. године.
У манастирском архиву чувана су и 22 турска фермана, од којих је занимљив онај
који се односи на заштиту манастира Крке,а издао га турски султан Мустафа II у
Стамболу.
Бројне богослужбене књиге, утвари и друге вредности, за манастир је прибавио
крупски архимандрит, велики путник и значајни српски писац Герасим Зелић. Он као
чврст борац за православље умро је у изгнанству, у Будиму 1828. 3елић је прво
свештено лице које је било члан Матице српске основане 1826.године.
Иначе, манастир Крупа је прихваћао бројна велика пера српске књижњвности: уз већ
поменутог писца "Житија" Герасима Зелића, у њему је извјесно вријеме боравио и
Доситеј Обрадовић; његов савременик и земљак, учитељ Василије; Симо Матавуљ је у
манастиру боравио четири године и, према сопственом исказу ту научио скривене
љепоте српског језика.
Трудом епископа Далматинског ГГ Фотија, данас је манастир Крупа појући, а са
умножавањем братства, које се очекује уз оца Гаврила, наступиће и бољи дани.
