MANASTIR KRUŠEDOL - www.manastiri-crkve.com

Manastir Krušedol se smatra jednim od najznačajnijih srpskih manastira, naročito zbog njegove uloge posle velikih seoba Srba kad je postao središte duhvnog života i očuvanja srpskog i pravoslavnog identiteta s obe strane Save i Dunava.U vreme smrti Maksima Brankovića (18. I 1516.) manastir još uvek nije bio završen. Još za života on je manastir proglasio sedištem obnovljene sremske eparhije i za svoje posmrtne ostatke predvideo kriptu u kojoj će kasnije i stvarno biti sahranjen. Kako su tu već bile položene mošti njegovog oca slepog Stefana Brankovića i despota Jovana Brankovića (njegovog brata), to je bilo očigledno da je Maksim imao nameru da manastir pretvori u mauzolej Brankovića. To je bilo vreme kada su Turci često upadali u Srem, ali interesantno je to da su manastir obilazili u vreme kada su osvajali Srem (1521-26) i nisu ga uznemiravali. Iako nedovršen i izložen mogućim turskim napadima, manastir je živeo svoj život. Tako je u njemu tokom 1522/23. godine izvršena kanonizacija sv. Maksima (despota Đ. Brankovića), a istovremeno se pišu i neke knjige. Radovi oko manastira su stalno bili u toku i 1546. smatra se godinom kada je manastir bio konačno završen, odnosno tada su bili islikani svi delovi hrama. Manastir je od samog početka uživao ogroman ugled tako da u vreme najstarijeg turskog popisa (1546. godine) raspolaže sa znatnim imanjem i u odnosu na ostale fruškogorske manastire bio je najbogatiji. To se vidi i po tome što su mu Turci 1566. godine (vreme prodaje crkava i manastira) odredili najveću otkupninu od čak 32000 akči. Baš tokom XVII veka kaluđeri iz Krušedola često putuju u Rusiju gde prikupljaju pomoć (1628, 1642, 1651), a izgleda da su u tome imali dosta uspeha i da su namakli dovoljno sredstava jer manastir u 1670. godini broji 90 kaluđera i 12 staraca koji se brinu o imanju. Ipak, život nije bio miran jer oko 1690. godine monasi moraju pred Turcima da se sa dragocenostima sklanjaju u Sent Andreju. Tokom 1697. godine se vraćaju i zatiču manastir manje-više u dobrom stanju. U to vreme manastir ima 50 monaha, sto iskušenika, dijaka i laika. Bilo je očigledno da je manastir i dalje u dobrom materijalnom stanju. "Krušedol je raskošni kaluđerski manastir. Crkva je sagrađena u starom grčkom stilu. Ima popločan pod, kupolu i veoma dobro urađene freske u mozaiku", navodi opat Bonini 1702. godine. Nadalje, kaže se da su mošti sv. Maksima i majke Angeline u istom sanduku i da se njihova tela pokazuju svakom onome ko dođe sa strane. U drugom sanduku su mošti sv Jovana i sv. Stefana

(Brankovića). "Sva ova tela su netljena i pažljivo čuvana. Pokrivena su odelima, prstenovima i žezlima. Kaluđeri dozvoljavaju da se vidi sve osim glave, budući da je njihov patrijarh izričito zabranio da se glave ne otkrivaju nikome, bez obzira ko to bio". Imanje koje je manastir imao u to doba bilo je zaista značajno. Samo poljoprivrednog zemljišta je bilo oko 1300 jutara, uz nekoliko sela i mnoštvo vinograda, prihoda od rečnih skela, itd. I pored toga kaluđeri vode strog život; "Najvećim delom godine poste, tj. od prvog novembra do pred sv. kralja Stefana. Osim za vreme nedelja, u tom periodu ne jedu ni jaja, ni ribu, hraneći se travom i kuvanim povrćem na vodi. Ulje i maslac ne upotrebljavaju čak ni nedeljom" kaže opat Bonini (1702). Ovakvo dobro materijalno stanje ne traje dugo jer 1716. godine Turci, posle poraza u bitki kod Petrovaradaina, u povlačenju napadaju i spaljuju manastir. Tom prilikom manastir je ne samo spaljen, razrušen već su svetinje (mošti Brankovića), isekli, razbacali i popalili. Nije prošlo mnogo, a manastir je opet obnovljen. Radovi su započeli 1719. godine. Računa se da su do 1756. godine obavljene skoro sve popravke.

1726. godine podignut je i visoki petospratni zvonik, a te godine vladika Nikanor u manastiru zatiče 90 monaha i 12 staraca koji su brinuli o imanju.

Od tada pa do danas i nije bilo mnogo građevinskih izmena na manastirskim zgradama izuzev što je piramidalna kapa nad kubetom crkve u obnovi iz 1901. godine izmenjena lanternom opšivenom limom, a na zgradama konaka su otvoreni nizovi prozora u prizemlju sa severne i istočne strane.

Mnoštvo toga postoji u manastiru Krušedol što je vredno da se vidi i opiše. Verovatno da posebnu njegovu draž predstavlja to što je jedan od najstarijih manastira u Fruškoj gori i što je tokom svih ovih vekova uspeo da sačuva stil naše srednjevekovne umetnosti i arhitekture. Tu su svakako i freske. Najstarije su one iz priprate (oslikane 1543. godine) i to od strane nepoznatih majstora. Naos i ostali delovi hrama oslikani su 1545. godine. Polovinom XVIII veka ove freske su bile preslikane novim živopisom, a sve izvedeno u uljanoj tehnici od strane nepoznatih majstora. Majstori krušedolskih fresaka bili su najverovatnije Grci, sa Svete Gore i njenog zaleđa, koji su delovali na teritoriji Vlaške i Moldavije, a autori uljanog zidnog slikarstva Jov Vasilijević sa saradnicima i Stefan Tenecki.

Iako su freske neiscrpne za posmatranje, proučavanje, ali i divljenje ipak se smatra da je u manastiru od svega što on poseduje najvredniji njegov ikonostas. On na sebi nosi ukupno 35 ikona, ali i one nisu urađene istovremeno, već potiču iz više različitih perioda. Ne zna se ko ga je izrezbario, ali se pretpostavlja da je izrađen 1653. godine. Treba obratiti pažnju na motive kojima je ukrašen gornji deo ikonostasa; palmete, krinovi i lozica, kojima su dodate rozete. Sve to pripada potpuno tradicionalnom stilu, a i pored velikog broja ovih ukrasa, sve to deluje veoma umereno, ali i rezački znalački i nadasve precizno urađeno. Od njega je uticaj baroka veoma dalek i ne može se primetiti. Ono što se odmah oseti dok se posmatra ova rezbarija jeste duboki osećaj nacionalnog, seljačkog i pastirskog karaktera, pravi srpski karakter. Taj sitni, čipkasti, na čudan način ritmički karakter reza, sve to pomalo podseća na onaj ritam koji imaju naše melodije za narodna kola. Osim toga, svi ti ukrasi podsećaju na one kojima su ukrašene gusle, leleci, ćurkovi i tikvice. Drugi (donji) deo ikonostasa već nije takav i na sebi ima drugih (novih) uticaja. Slikano Raspeće sa pratećim ikonama i Nedremanim okom (!) datiraju iz 1653. godine, dok četiri prestone ikone i slikane dveri potiču iz 1745. Najmlađe su ikone u soklu nastale 1828. godine. Upravo

ispred ikonostasa nalaze se kivoti u kojima su smešteni ostaci moštiju svetih Brankovića (Angeline, Maksima, Stefana). Oni su zatvoreni u kivote i izlažu se samo u vreme velikih praznika.

Овај деспотски манастир, или како га називају "деспотска обитељ", "лавра", па и "царска обитељ", поред Сланкамена, био је један од главних књижевних центара. У њему су се преписивале и писале књиге. Крушедолска библиотека била је богата рукописним и штампаним књигама, а многе књиге имале су врло лепе иницијале и орнаменте.
Осим поменутог јеванђеља, које је писао јеромонах Панкратије 1514.г., ту се чувао и рукопис једног Отачника (живота светаца) из 1533. г. или 1540., а ту је писан 1591. и Поменик манастира Крушедола. Ту су се чувале седам старих црквених штампаних руских књига, које је игуман Амфилохије донео 1651. г. из Русије. Овде је 1662. г. написана "Служба и акатист свецима", а 1666. минеј и др.
Današnjem posetiocu manastir najviše privlači pažnju kao mauzolej u kojem leže posmrtni ostaci mnogobrojnih značajnih Srba. Između ostalih tu su sahranjeni patrijarh Arsenije III Čarnojević (u pragu crkve, a iznad grobnice su dve kamene ploča ugra]ene u zid - na slici su), mitropolit Isaija Đaković, patrijarh Arsenije IV Jovanović Šakabenta (u velikom mramornom sarkofagu u priprati sa desne strane - na slici je), grof Đorđe Branković (u podu priprate sa leve strane), vojvoda Stefan Šupljikac (u podu priprate sa leve strane), kneginja Ljubica Obrenović (u podu na sredini priprate), kralj Milan Obrenović (u kneginjinoj grobnici). Iznad nekih grobnica se nalaze kamene ploče ispisane starim jezikom i pismom, ali uz veoma malo truda sve se može pročitati i protumačiti.

U II svetskom ratu manastir nije razaran, ali je njegova bogata riznica dobrim delom raznešena. U toku konzervatorskih intervencija 1962. godine otkriven je živopis na zapadnoj fasadi - Strašni sud. (Živopis na zapadnoj fasadi je na istoj slici kao i grob Arsenija III Čarnojevića.)

Slava manastira Krušedol je Prepodobna mati Angelina srpska - 12. (30.) avgusta.

U selu Krušedol nalazi se Sretenjska crkva (koja je pripadala ženskom manastiru koga više nema). Izgradjena je u vreme gradnje manastira Krušedol i u dobrom delu je sačuvala unutrašnjost u stanju koje je bilo posle završetka gradnje. Ktitor je bila mati Angelina. Izmedju Sretenjske crkve i manastira Krušedol nema više od nekoliko stotina metara preko brežuljka. Na žalost, Sretenjska crkva nije označena (bar je tako bilo do sredine 2008) pa do nje stižu samo retki posetioci. (Ovu staru i vrednu crkvu predstavićemo u odeljku o crkvama.)

Do manastira se stiže od Beograda i Novog Sada krećući se starim putem ili Partizanskim putem. Od Iriga se dolazi putem koji vodi za Krušedol. U krugu od 5-6 km. su i manastiri Grgeteg i Velika Remeta, a prilazi sa svih strana su dobro označeni.

Фото и текст обрада Господин Ненад Глишић из Будисаве код Новог Сада уредник и главни сарадник сајта.