М А Н А С Т И Р   М О Р А Ч А

Манастир Морачу подигао је 1251-1252 кнез Стефан, син Вуканов, а унук Стефана Немање, оснивача српске средњовековне династије. Убрзо, око 1260, црква посвећена Успењу Пресвете Богородице била је живописана. до 16 века о историји манастира се мало зна. Крајем 15 столећа манастир је запустео и делом се обрушио. Обновљен је око 1570, године. Од тада, па за следеће столеће, у Морачи се предузимају многи уметнички подухвати, који од краја 17 века полако јањавајум 18 столећа манастир је у средишту огорчених борби Морачана и околних племена против Турака, да би 1820. ушао у састав слободне Црне Горе. Манастир Морача је један од најмонументалнијих православни средњовековних споменика на територији Републике Црне Горе. Подигнут је на десној обали Мораче, у проширеном делу кањона, на природној заравни сликовитог пејзажа.

Архитектура

Црква Успења Богородице у манастиру Морачи је једнобродно здање са куполом и пространом припратом са западне стране. На бочним странама главном дела храма истичу се певачки простори, а уз северни зид припрате саграђема је истовремено мања црквица - параклис. Са источне стране храм се завршава полукружним апсидом, а уз средишни део олтара налазе се одељени простори проскомидије и ђаконикона. Док је унутрашњи простор храма подређен потребама православног богослужења, а у спољашњем изгледу запажају се многе особености романичком градитељства ( портали, прозори, кровни венац ).

 

Скулптура

По уметничкој вредности скулптура морачког главног храма заостаје за архитектуром. Два портала - на улази и други између припрате и наоса - лепо су клесана, као и два дводелна прозора, што је знак занатског искуства њених мајстора. Фигуралним представама невешто је украшен само главни, спољашњи портал. На њему су приказани у рељефу Распеће Христово и Богородица са Христом , што је симболична представа. почетка и краја Христовог овоземаљског живота. У унутрашњости храма скулпторска остварења вредна пажње са епископски престо, чије су бочне стране украшене рељефима фантастичних животиња - грифона.

 

Сликарство

Фреске 13 века. Првобитне фреске из средине 13 века очуване су делимично само у јужном делу олтарског простора - ђаконикону који је био посвећен пророку Илији. На три зидне површине приказан је живот пророка Илије у једанаест сцена, почев од његовог рођења до вазнесења у небо. На источном зиду насликана је Богородица са Христом, Благовести и Деизис - Христос коме се обраћају Богородица и Јован Претеча. Ове фреске се убрајају у знаменита дела српског средњовековног сликарства. Анонимни мајстори, највероватније домаћи поседовали су снажно осећање за монументалност и складна композициона решења. Поједини ликови лепих пропорција зраче богатим унутрашњим животом. Фрескама посебну вредност даје префињени колорит у коме преовлађују хладнији тонови. Као посебно успела остварења памте се сцене Свети Илија у пустињи и Свети Илија и удовица са Сарепта. Још две мање фреске у лунтама изнад портала припадају 13 веку. На обема су приказане Богородица са Христом са по два анђела. Зидне слике 16 и 17 века. Зидне слике 16 века, дело једне локалне сликарске радионице, прекривају највећи део зидних површин у наосу и припрати главне цркве. У наосу су 1574. насликани главни хришћански празници, Христова страдања и велики број појединачних фигура, поред осталог и ликови ктитора - обновитеља кнеза Вукића Вучетића и игумана Томе. У припрати су 1577-1578, по узору на старе фреске 13 века, представљени, поред осталог, Седам васељенских сабора, Лоза Христових предака и монументални Страшни суд. Ове две целине зидног сликарства 16 века, изузев неких детаља, убрајају се у слабија дела своје епохе због многих извођачких слабости. Много су уметнички вредније зидне слике из 17 столећа. Оне су сачуване на неколико места у цркви. Георгије Митрофановић, хиландарски монах, украсио је западну фасаду фрескама 1616 и приближно у то време у доњу зону источног зида припрате. Сликар знатне уметничке културе, Митрофановић се истиче сигурношћу цртежа и лепим осећањем за боју. Поп Страхиња из Будимља, који је око 1616. исликао проскомидију - северни простор олтара - доста је рустичнији у цртачком погледу. Тај недостатак он надокнађује теолошком ученошћу и изразајношћу светитељских ликова. Најзначајније фреске 17 века у главној морачкој цркви очуване су у параклису уз припрату. Оне су настале 1642. а дело су сликара Јована највећег српског сликара 17 века. Поред сцена из живота и посмртних чуда архиђакона Стефана, патрона овог малог храма , представљени ус и појединачни ликови и ктиторска композиција. Цртеж је изведен сигурном руком, а претежно хладан колирт показује истанчаност укуса. Док архитектуру и пејсаж у композицијама сликар Јован декоративно схвата, он у исто време врло предано обрађује људски лик.

 

Иконе

Збирка икона 17 и 18 века у манстиру Морачи је изузетно богата. Један део налази се на раскошно резбареном иконостасу који је настао између 1600 и 1617 године. У најнижем реду икона претежно су остварења попа Страхиње из 1600 ( иконе Христа, арханђела Михаила са сценама чуда, царске двери ). Икону Богородице са пророцима из овог реда и цео други ред са представом Деизиса насликао је Георгије Митрофановиц 1617. Најлепшу морачку икону са представо св. Саве Српског и Симеона Српског са сценама из живота св. Саве насликао је сликар Јован 1645. Он је аутор и мање икона ових светитеља са ктитором Стефаном Вукановићем и св. Кирилом Филозофом. По уметничком домету Јовановим остварењим може бити такмац икона св. Луке са сценама из његовог живота, рад вероватно сликара Радула из 1672 - 1673. ове и још неколико других икона учинили су Морачу местом на коме су се збрале најзначајније сросје иконе 17 века. Ризница манастира Мораче је доста скромна. Вредни су посебног помена једна од првих штампарских књига на Балкану из Црнојевића штампарије 1493, неколико рукописаних књига 16 и 17 века, и двокрилна врата између наоса и припрате ( почетак 17 века, ), рађена у техници интарзије.

 

Црква светог Николе

У манастирском комплексу налази се и мала црква посвећена св. Николи, подигнута 1635, на темељим некадашње главне одбрамбене куле. Отуда је њена основа квадратна, нема споља видљиву апсиду, а није ни оријентисана у правцу исток - запад. Сликар Јован је живописао ову црквицу 1639. Светом Николи посвећено је петнаест сцена из живота и чуда, међу којима је и представа како светитељ враћа вид краљу Стефану Дечанском. У најнижој зони је приказана, уз стојеће фигуре, и ктиторска композиција. Ове зидне слике, лепо укомповане на зидним површинама, сигурно цртежа и ведрог колорита, одликује наглашена склоност аутора да у религиозним композицијама реалистички приказује предкете из свакодневног живота.

 Манастир Морача се налази на половини пута Колашин - Подгорица.

Adresa, Manastir Morača 81215 Morača.

Telefon za Vaša pitanja 0032 81 869 518

Текст приредио Славиша Т. Јовановић из Пожаревца

webmaster

www.pravoslavlje.nl i www.manastiri-crkve.com

коришћењем разних извора на интернету. Слике Ненад Глишић Будисава а најновије слике из 2016 године приликом посете webmastera Светом Манастиру.