Početna

Rotterdam Amsterdam Utrecht

Emmen

Ede

Nijmegen

Breda

Eritrea

Kalendar Sveštenstvo Ikone

 

 

 Početna MANASTIRI

CRKVE Saradnici

Манастир Никоље

 Oвчарско - Кабларско

’’ Први помен манастира Никоља датира из 1489, па се претпоставља да би он могао бити најстарији у овој скупини. Скромне димензије, триконхална основа без кубета, зидање ломљених каменом и схематизован рељефни украс допрозорника и каменог намештаја основне су одлике градитељства цркве. Према натпису, живописана је 1587. Премда су у програм укључене поједине ретко сликане теме (Премудрост сазда себи храм), фреске су извела двојица сликара изразито скромне даровитости. Уз храм је накнадно дозидана спратна припрата, у коју се улазило кроз трем с југа. Фасада под тремом и приземље припрате осликани су 1637. минуциозно, добрим познавањем технике фреске али и оновремене иконографије. Живи преписивачки центар током периода турске владавине, Никоље је после пропасти I српског устанка било стециште збегова. Велику обнову манастир је доживео за владе кнеза Милоша 1817. и још једну четрдесетак година касније. Црква је надзидана и споља омалтерисана, конхе украшене низом малтерних слепих ниша, а јужно од цркве подигнут спратни конак, једно од најлепших здања народног неимарства тога периода. Нови иконостас, највероватније рад Јанка Михаиловића Молера, постављен је 1826. Конзерваторски радови изведени су на конаку 1955–56. и 1975, на архитектури цркве 1956–60. и 1975, на живопису 1965. и 1979, на иконопису 1979–80. Презентована је богата манастирска ризница. Санација обимног зида и дренажа око Милошевог конака изведен су 2006.’’ (Споменичко наслеђе Србје;  Завод за заштиту споменика културе РС)

Манастир је споменик културе великог значаја.

’’Najstarija crkva među Ovčarsko-kablarskim manastirima podignut je na padinama Kablara, na levoj obali zapadne Morave. Na osnovu arhitektonskih karakteristika, pretpostavlja se da potiče iz srednjeg veka, najverovatnije kraja XV, odnosno početka XVI veka. Za istraživanje prošlosti manastira Nikolje od neprocenjive su važnosti zapisi o rukopisima o njemu, njegovoj istoriji i znamenitim starešinama manastira. Najznačajniji je i najstariji rukopis pisan na pergamentu i to je čuveno Nikoljsko jevanđelje.

Ikonografiju karakterišu prikazi Velikih praznika, nekoliko scena iz ciklusa stradanja Hristovih i drugih svetitelja. Najvrednija ikona u riznici manastira je Nikolje je Bogorodica Strasna.

U riznici manastira čuva se najznačajnija rukopisana knjiga u srpskoj kulturi napisana početkom XVII veka, Karansko jevanđelje.

Arhitektura crkve manastira Nikolje je skromna, međutim ovo je jedini manastir u klisuri koji je ostao sačuvan u svom arhitektonskom obliku još iz srednjeg veka, što mu daje posebnu važnost i značaj.
(Informativni web portal grada Čačka)

Надаље су шири изводи из манастирске брошуре  ауторке Зорице Златић Ивковић:

‘’Шумовита и стеновита клисура коју река Западна Морава просеца пробијајући се између високих планинских масива Овчара и Каблара, вековима је била беспутна и непроходна. Ненасељена и изолована, у обиљу воде и бујног растиња, нудила је погодности за монашка станишта, мир и тишину за молитву, посвећење и подвизништво.

Археолошки налази, писани трагови и градитељски концепт очуваних храмова, указују да је јединствена скупина овчарско-кабларских манастира могла настати крајем XIV или почетком XV века. По упаду Турака у светилишта Атоса 1387. године, стотине светогорских монаха дошло је у беспутне пределе Србије у потрази за новим стаништима. Стеновити Каблар, издубљен многобројним пећинама, на својим стрмим и неприступачним литицама, тада је свакако могао бити настањен монасима, пустиножитељима и подвижницима. Нешто плодније мале речне луке уз Мораву, омогућиле су подизање трајнијих монашких средишта. Обнављани и рушени током векова турске окупације, манастири Овчарско-кабларске клисуре одржавали су духовни живот и богату преписивачку и сликарску делатност.

Ова мала „Српска Света Гора" сачувала је десет манастира; на падинама шумовитог Овчара смештени су: Света Тројица, Сретење, Ново Преображење, Вазнесење и Ваведење, а у подножју стеновитог Каблара, Благовештење, Илиње, Никоље, Ново Јовање и Успење. Два света места Кађеница на Овчару и Савина на Каблару обележена су одговарајућим капелама. Непроходна и недоступна, тишином, молитвама и монашким појањем испуњена лепота Овчарско-кабларске клисуре, тек у XX веку, када су кроз њу просечени пут и пруга, постала је доступна лаицима и истраживачима.

Манастир Никоље, са црквом посвећеном светом Николи, подигнут је на левој обали Мораве, на уској заравни уз реку, у подножју обронака кабларског масива. Као најстарији у скупини овчарско-кабларских светиња први пут се помиње у турским катастарским пописима из 1476. године што указује на могућност његовог постојања и раније, током XV века. Још један помен Никоља налазио се у запису на икони Богородице која је чувана у Народном музеју у Београду до Првог светског рата. Било је уписано да је икону сликао извесни Данило 1489. године у овом манастиру, „у дубрави кабларској, близу Мораве".

...Крајем XVI века који бележи и Велику сеобу Срба и недаће, страдања, рушења и паљења храмова, невоље су погодиле и овчарско-кабларске манастире. Никољска црква је страдала у два пожара, али се живот у манастиру, судећи по сачуваним записима, готово никада није гасио. Никољски монаси и игумани, у настојању да очувају знаменитости светиње стицане вековима, делили су судбину српског народа, свих његових буна и ратова. Градили су и страдали, гинули, па изнова подизали, обнављали.

...Касније дозидана припрата скривала је на спрату један затворени простор без улаза, само са прозорским отвором високо на западној фасади. Сматра се да је овај скривени део цркве коришћен као манастирска ризница, али на основу аналогија са слично решеним архитектонским просторима катихумена из српских средњовековних цркава и новим тумачењима њихове намене, у црквама манастира Никоља и Благовештења, помишља се и на другу функцију...

Црква манастира Никоља осликана је фрескама у унутрашњости као и на јужној фасади припрате. Најстарији живопис налази се у наосу и олтарском простору. Из података које казује ктиторски натпис изведен у фреско техници изнад западних врата која воде у припрату, сазнаје се да су фреске настале 1587. године трудом игумана Јоаникија. Дуго је у науци погрешно читана година из натписа па се сматрало да је живопис наоса настао 1697. године.

...

Сликарство никољског наоса дело је мајстора који су се угледали на традиционална решења поствизантијског живописа. Уочљиво је да су им биле доступне, блиске и инспиративне композиције илустроване у српским штампаним књигама из XVI века. Невеликих способности, градили су ликове јаком линијом крутог цртежа, издужених тела, омањих глава са изражајним лицима. О колориту је тешко говорити јер су услед пожара боје измењене па сада доминира печени окер, печена сијена и мрки тонови. Недостатак површинског слоја боје, посебно на лицима приказаних личности, знатно отежава сагледавање уметничких вредности никољског најстаријег сачуваног фреско сликарства. ..

Иконостас који се налази у никољској цркви настао је почетком XIX века. 0 старијем украсу олтарске преграде из цркве Светог Николе може се судити на основу сачуваних престоних икона изложених у манастирској Ризници и једног дела великог Деисисног чина који се налази у Народном музеју у Чачку. Обе престоне иконе великих димензија изведене су у сложеној композицији са централно постављеном фигуром Богородице са малим Христом или Исуса Христа док седе на богато декорисаним престолима, окружени представама пророка, односно апостола на златом прекривеној позадини. Налик су иконама сликаним у поствизантијском периоду које су, поред представа светитеља, по ободу биле обогаћене сценама њихових житија.

Иконостас који се у цркви налази током последња два столећа, настао је залагањем игумана Атанасија, а под покровитељством српског кнеза Милана Обреновића. Сликане у периоду од 1826. до 1829. године иконе нису потписане али стилским одликама упућују на иконописца Јанка Михајловића Молера који је за собом оставио велики број дела.

Невелика манастирска ризница, музеолошки презентована 1987. године, приказује целину овчарско-кабларских манастира и ретке драгоцености сачуване у Никољу. Поред престоних икона које су се некада налазиле на иконостасу никољске цркве, у ризници је изложена и икона Богородице Страсне, непотписана али сасвим поуздано рад грчког сликара Андреје Рицоса с почетка XVI века, представника позновизантијског и особеног италокритског иконописа.

Плодна преписивачка делатност монашких центара дуж моравске клисуре, позната из бележака и записа, може се пратити и преко ретких сачуваних рукописаних и илуминира- них књига. ..Сачувани печати манастира Никоља из XVI и XVII века, веште уметничке израде, изложени су у манастирској ризници док се један никољски печат и калуп за украшавање књига налазе у сталној поставци Народног музеја у Чачку.

Од осталих драгоцености које су показане у скромној никољској ризници вредно је поменути, као изузетне кујунџијске радове, сребрну петохлебницу из 1719. године, затим кандило израђено у Сарајеву 1749. године као и сребрну кадионицу и једну нлитку чашу - дискос са представом светог Луке из 1846. године. ...Сачуване драгоцености у скромној никољској ризници указују на стално присутно залагање монаха да своју цркву опреме уметнички обрађеним мобилијаром.

Поред цркве Светог Николе која је постављена у централном делу заравњеног платоа порте, у манастирском комплексу налази се више зграда окружених зеленилом и брижљиво него- ваним цвећем. Најстарији сачувани конак саграђен је у време обнове манастира за коју је заслужан кнез Милош Обреновић. Поред великог имања он је Никољу поклонио и конак саграђен на самој обали реке у који је склонио и своју породицу после пропасти Првог српског устанка. Спратна, бондручна и дрвена грађевина, оживљена тремом на стубовима у приземљу и доксатима дуж зидова на спрату, изузетан је пример и складна творевина самоуких народних неимара. Манастир и данас ко-ристи воденицу у оближњем селу Пријевору, такође дар српског кнеза.

Током XX века у Никољу је саграђено још неколико зграда и конака; за време архимандрита Гаврила 1907. године изграђен је мањи конак у коме је смештена манастирска ризница, а потом 1954. већи конак са монашким келијама. Крајем XX века подигнута је и украшена фрескама и иконама зимска капела посвећена празнику Уздизања часног крста као и гос- тински конак са великом трпезаријом и библиотеком.

Током свог вишевековног постојања манастир Никоље насељавали су и чували монаси, а од 1954. године у Никоље су стигле монахиње из манастира Јовања које је порушено и потопљено изградњом бране и стварањем вештачког језера на Морави.

У Никољу се чува и мали део моштију (десна стопа) светог Никодима, архиепископа пећког из XIV века и некадашњег игумана манастира Хиландара који је веома ценио испоснички живот и настојао да га развије у средњовековној Србији. Ту је похрањен на чување и делић моштију светог мученика Христифора, великог чудотворца коме се верујући моле да их сачува од заразних болести и великог помора.

У манастирској порти уздиже се столетно стабло бора кога опходе болесни предвођени свештеником у потрази за спасењем...’’