Манастир Нимник

У храстовој шуми у атару стишког села Курјаче, налази се скромни средњевековни манастир Нимник. Нејасна је етимологија имена манастира, и до сада није нађено ваљано научно објашњење.

Писани изворе не говоре ништа о времену постанка манастира и његовом ктитору. Његова архитектура, димензије и остало, упућују да је изграђен у средњем веку последњих деценија постојања самосталне српске државе, као задужбина неког малог властелина. Народна традиција коју је забележио Јоаким Вујић, приписује га кнезу Богосаву, савременику деспота Ђурђа и Старине Новака. Да би се традиција прихватила, треба решити два проблема везана за просторно и временско лоцирање ове личности и ускладити их са географским и историјским чињеницама. Прво, традиција смешта седиште кнеза Богосава изван оквира српске деспотовине, јер Старина Новак и дели Радивоје пију вино "а код Босне код воде студене, код некога кнеза Богосава". Ово није непремостива препрека, јер таквих неслагања има у народним песмама много. Између осталога и деспот Ђурађ је "из прекрасне Маћедоније, из питома места Смедерева". Други проблем настаје код покушаја историјске идентификације ове личности, јер

историјска наука, бар за сада, зна само за једног Богосава - савременика кнеза Лазара. У раваничкој повељи кнез Лазар дарује манастиру Раваници, између осталих, и "људину Богосава из Смедерева, с обштином и баштином". Из ово мало података тешко је докучити друштвени положај Богосава. Не зна се да ли је био војвода или кнез, али је у сваком случају истакнута и свакако прва и најважнија личност Смедерева у време кнеза Лазара. Временско неслагање традиционалног и историјског Богосава, јер кнеза Лазара и деспота Ђурђа раздваја око четири деценије, не треба озбиљно узимати, јер је народном песнику у првом плану намера да изложи галерију ликова из српске прошлости, а тек у другом да саопшти географски податак и историјску истину. У народним се песмама често дешава да су личности које раздвајају деценије или векови приказане као савременици. С друге стране, један властелин могао је имати имања у разним деловима државе, међусобно удаљена, па је отуда настало и мишљење да је Нимник припадао Раваници, што је логично ако је био баштина људине Богосава.

Ни први турски пописи не помињу манастир Нимник. Тек попис из треће или четврте деценије XVI века бележи овај манастир и само једног монаха у њему, са обавезом да султановој благајни плаћа годишње 152 акче. Попис у време Мурата III бележи само обавезу манастира, која је нешто увећана и износи 176 акчи, без других података. У време аустријске окупације северне Србије после Пожаревачког мира (1718), "монастир маријански" тј. манастир у селу Маријање (данас засеок села Курјаче), посетили су егзарси београдског митрополита: 1733. године то је био Максим Ратковић, а 1735. Јован Михајловић. По њиховом опису црква је стара, зидана је и засведена каменом, покривена шиндром и неокречена. Црква је пуста и положај јој није најбољи, јер је удаљена од села. Одежди и звона нема. Парох при цркви је Радосав Спасојевић (тј. син Спасојев) родом од Видина, који "правило држит, летургију појет, одежди имејет". Да додамо: имао је поп Радосав десеторо деце - пет синова (један је такође био свештеник) и пет кћери. Парохију маријанску чинила су села Маријање, Бискупље и Кличевац са укупно 88 домаћинстава. На име дажбина митрополиту (димница, милостиња, конак) парохија је давала око 20 форинти и 13 форинти на име егзархије.

Није позната улога манастира у ратовима крајем XVIII и почетком XIX века, али је и после Кочине Крајине и после Првог српског устанка 1813. црква попаљена, опљачкана и порушена до темеља. У рушевинама Нимника пронашли су сељаци 1823. године део његове средњевековне имовине: дукате, крстове и други богослужбени инвентар, што је срески начелник Јосиф Милосављевић покупио и предао кнезу Милошу. На старим темељима, побожни народ овог краја, обновио је манастир 1825. године, поставио иконостас и набавио најнужније књиге. Годину дана касније такву је цркву видео Јоаким Вујић и записао да је зидана од камена и цигала, са сводом од дасака, а подом од обичне и римске цигле. У цркви је гроб преподобног Николаја Синајита. Деценију и по касније црква је поново обновљена и подигнута је звонара, све о трошку самог манастира, уз нешто мало општинске помоћи. Једно звоно поклонила је попадија Петрија, удова Јакова Петровића који је био парох при овој цркви, а друго звоно поклонио је Стеван Протић, трговац из Рама. Од имовине манастир је имао само један хектар обрадивог имања и 43 хектара шуме, што је доносило мали приход од свега 240 динара. Вероватно је имао солидне прилоге, јер су у архиву сачувани подаци да је у неколико случајева Нимник давао новац на зајам. С друге стране, црква није имала свој путир и остали богослужбени инвентар, већ је користила путир цркве пожаревачке. Тек 1881. године када су пожаревљани узели назад свој путир, свештеници и "касехраниоци" купе путир и остало за 50 цесарских дуката. Године 1891. оправљен је кров и уклоњен трем који је имао улогу припрате.

У последња два века манастир Нимник служи као парохијска црква, а тек га 1936. епископ Венијамин претвара у женски општежитељни манастир, какав је до данас остао, иако је и даље парохијска црква за курјачко-поповачку парохију.

Архитектура Црква манастира Нимника посвећена је празнику Преноса моштију светога Николаја. То је једноставна грађевина, саграђена од ломљеног камена, са кровом на две воде. Углови зграде рађени су од већих комада тесаног камена, донетих можда са неког античког локалитета. Нема олтарске нити певничких апсида. С обзиром да је данашња црква подигнута на темељима старије, можемо претпоставити да је и старија имала сличан изглед. Унутрашњост није живописана.

Капела звана "Светиња", мала је грађевина зидана од камена, подигнута по предању на гробу Николаја Синајита. У њој су два пара царских двери, свакако са старих иконостаса. У конаку постоји и капела посвећена празнику Покрова Пресвете Богородице која се користи за богослужења током зиме.

Звонара је одвојена са два звона.

Настојатељица Високопреподобна игуманија Јефросинија ( Милановић ).

Адреса: 12221 Мајиловац; тел: 012/74-020

Фото и текст обрада Господин Ненад Глишић из Будисаве код Новог Сада уредник и главни сарадник сајта. 

Copyright © 2005 -