Манастир Поганово

Црква је посвећена Св. Јеванђелисти Јовану Богослову

’’Једини податак који говори о раној прошлости овог манастира налази се на западној страни храма, где су узидана три округла камена са урезаним именима: Јован Богослов, патрон храма, Господин Константин и Госпођа Јелена, највероватније ктитори манастира. Сматра се да је оснивач овог манастира Константин, унук великог војводе Десимира који је приложио једну књигу "Светоме Јовану Теологу". Постоји и друго мишљење по којем је манастир Поганово настао крајем 14. века, вероватно 1395. г. као задужбина Константина Дејановића Драгаша (сестрића цара Душана) и његове кћери Јелене Драгаш. Јелена је била удата за византијског цара Манојла II Палеолога, и манастир је завршила после очеве смрти као монахиња Хипомена. Спољња, отворена припрата дозидана је у 16. в. 

Основ цркве је малих димензија, триконохалног изгледа са свим одликама моравског градитељства. Изнад централног дела наоса је кубе, а на западној страни кула-звоник. Извесну посебност представља горња галерија над нартексом, која није у вези са храмом.

Натпис изнад улазних врата казује да је црква живописана 1499. године, скоро цео век после завршетка градње. Нажалост, из тог натписа се не може сазнати и ко су били мајсториј који су нам оставили врхунско сликарско остварење тог времена на целом Балкану. Најближе истини је претпоставка да је погановски живопис дело мајстора из сликарске школе древног града Костура. Главна карактеристика овог живописа је свакако уметничка индивидуалност мајстора која понекад одступа од канона византијске школе. У живопису се истиче циклус Христових мука, приказан у низу од јужног до северног зида. Сводове уздужног брода украшавају призори Великих празника. У олтарској апсиди су уобичајене сцене: Богородица Ширшаја, Причешће Апостола и Служба Агнецу. Међу пустињацима и светитељима у доњој зони наоса налазе се представе Светог Саве, Светог Симеона Мироточивог и Светог Јована Рилског.

Стари иконостас који је био нижи од данашњег, однели су Бугари 1917. г. Био је то изванредан рад дебарских мајстора. Делови тог иконостаса и данас се налазе у Софији. Постојећи иконостас је изграђен убрзо после пљачке старог и такође представља вредно дело. Изграђен је у дуборезу, а сликарски део урадили су локални зографи чија имена нису остала забележена. 

У  цркви Александра Невског у Софији налази се већи део драгоцености које су бугарски војници похарали из Поганова 1917. г. Данас се у манастирској ризници налази нешто преосталих сасуда, књига и икона које имају историјску и уметничку вредност. Једна двојна икона, пореклом из овог манастира данас се налази у збирци Народног музеја у Београду.''  (Са сајта Еперхије нишке)

Игуманија Христина 
монахиње: Јована и Теодула 
(тел. 010/62-510) 
Адреса: 18326 Поганово.  

''У клисури реке Јерме властелин Константин је, већ у време сукоба са Турцима непосредно пред губитак државне независности, основао манастир са црквом посвећеном св. Јовану Богослову. Храм је грађен као триконхос сажете основе, са седмостраним тамбуром куполе. Над припратом је спратна јединица, а над њом четворострана кула звонара. Начином преласка из квадратне основе у прстен куполе погановска црква показује специфична конструктивна решења, ћелијастим зидањем ломљеним каменом и опеком остварена је декоративност, док је секундарна пластика веома скромна, нетипична за грађевине моравске скупине. Црква је живописана тек 1499, док је припрата остала без сликаног украса. Својом иконографском садржином зидне слике откривају високу богословску обавештеност како наручилаца тако и сликара, а према сликарским квалитетима приписују се значајној и плодотворној сликарској радионици која је образовање стекла у Костуру. Изузетна двострана икона с краја XIV века и иконостас из 1622. чувају се у Софији. Трем пред црквом и грађевине у порти свој данашњи живописни изглед дугутују великој обнови из 1876. Имајући Поганово за узор, у познојим временима се у овој области оформила читава скупина цркава које понављају карактеристичне елементе архитектуре прототипа. Конзерваторски и рестаураторски радови на цркви, мутваку и конаку изведени су између 1966. и 1974.'' (Споменичко наслеђе Србије; Завод за заштиту споменика културе РС)

Манастир је споменик културе великог Значаја.

''Поганово је манастир Светог Јована Богослова на левој обали Јерме у близини Димитровграда, задужбина властелина Константина Дејановића с краја XIV века.

После његове смрти у боју на Ровинама старање о манастиру преузима његова ћерка Јелена, супруга византијског цара Манојла II Палеолога. Црква је осликана век касније о чему сведочи натпис изнад улаза по коме су радови завршени октобра 1499. године. Галерија фресака укупне површине око 360 m² убраја се у највиша сликарска остварења тог времена на Балкану.

Од јула 1879. до новембра 1920. манастир се налазио у саставу Бугарске. У манастиру је чувана једна од најлепших икона (тзв. двострука икона) с краја XV века, поклон царице Јелене, на којој су с једне стране ликови Богородице и Јована Богослава, а са друге Чудо у латонском манастиру, а данас се са још неким драгоценостима (Поменик бугарских владара и тако даље) из погановског манастира налази у збирци крипте цркве светог Александра Невског у Софији.

Погановски манастир је већ петнаест година домаћин учесника Међународне ликовне колоније Погановски манастир.’’ (Википедија)

 

''Manastir Poganovo nalazi se kod istoimenog sela, 25 km južno od Pirota. Sagrađen je na drevnom kultnom mestu, odvojenom klisurom reke Jerme od puteva i rečnih dolina, iz kojih je pretila opasnost od neprijateljskih upada. Manastirski kompleks sa crkvom posvećenom Sv. Jovanu Bogoslovu je samo deo nekadašnje manastirske celine koja je bila opasana zidinama. ''(TO Srbije)

''Manastir sv. Jovana Bogoslova, u narodu poznatiji kao Poganovski manastir, smešten je u prelepoj dolini reke Jerme, kod sela Poganovo, između Odorovačkog i Vlaškog ždrela. Zbog izuzetne lepote već vekovima je predmet interesovanja ne samo vernika, već i mnogih ljubitelja kulturno-istorijskih spomenika, ljubitelja prirode i izletnika sa naših prostora i šire. Udaljen je desetak kilometara od auto-puta Niš – Sofija, uz dolinu reke Jerme, putem koji je pre četrdesetak godina zamenio trasu nekadašnje uskotračne železnice. Izgrađen je krajem XIV, a oslikan krajem XV veka. Zahvaljujući svom nepristupačnom položaju (sve do 1927. godine klanci Jerme su bili potpuno neprolazni) ostao je kroz vekove relativno neoštećen od ruku raznih osvajača. Pre tridesetak godina izvršena je sveobuhvatna rekonstrukcija i restauracija...

Мanastir Sveti Jovan Bogoslov je pod zaštitom države od 1949. godine, a nalazi se i na listi svetske kulturne baštine od 1979. godine, kao kulturno dobro od posebnog značaja.''(TO  Dimitrovgrad).