Crkva Vaznesenja Gospodnjeg podignuta je 1895/96. godine i kao što joj ime kaže posvećena je prazniku Vaznesenja Gospodnjeg - Spasovdanu. Prema predanju, crkva Vaznesenja Gospodnjeg podignuta je na mestu starog manastira Sestroljin.

Poljančani neguju i poštuju svoje običaje i tradiciju, i 1/3 stanovništva slavi Sv. Nikolu, 1/3 slavi Sv. Petku, a prostala trećina stanovništva slavi ostale slave.Manastir "Sestroljin" je poznat po svojoj lekovitoj vodi, a nalazi se ispod kose Sopota, a povezan je predanjima sa pričom o sestri Jelici i njenoj tragičnoj smrti.
Jelicu je lažno optužena da je počinila zločin i ubila bratovljevog sina u kolevci, i zbog tog zločina je osudjena na smrt tako sto su je zavezali i naredili da je konji rastrgnu. Na mestu gde su njene oči pale pojavio se izvor lekovite vode, i veruje se da ova voda leči bolesti očiju. Izvoru je više puta menjano ime i nekada se naziao “Dobri lik”, a u natpisu o uređenju ovog izvora u 1871. godini se prvi put pominje naziv “Sestroljin”.

Prema nekim podacima, izvor je jedno vreme bio zatrpan pa je kasnije ponovo otvoren. Postoji i verovanje da je na mestu gde su ispale oči sestre Jelice Knez Lazar prvo podigao crkvu, mada nisu nađeni nikakvi tragovi niti ostaci te crkve, tako da to verovanje nije usvojeno.
Voda se ovog izvora se koristi za umivanje ili piće, ali se ne sme koristiti za kupanje ili kuvanje. Nad izvorom je nekada bila mala kapelica, a 1871. godine izrađena je nova kapelica u obliku crkve sa krovom. Ta kapela je zamenjena sadašnjom kapelom koja je podignuta 1963. godine.
Predanje o Jelici i njenoj smrti opevano je u sledećim pesmama:

Bog nikom dužan ne ostaje

Dva su bora naporedo rasla,među njima tankovrha jela;to ne bila dva bora zelena,
ni međ’ njima tankovrha jela,već to bila dva brata rođena:jedno Pavle, a drugo Radule,
među njima sestrica Jelica.Braću seju vrlo milovala,svaku su joj milost donosila,
najposle nože okovane,okovane srebrom, pozlaćene.Kad to vid’la mlada Pavlovica,
zavidila svojoj zaovici,pa doziva ljubu Radulovu:“Jetrvice, po Bogu sestrice,ne znaš kakva bilja od omraze,
da omrazim brata i sestricu?”Al’ govori ljuba Radulova:“O, Boga mi, moja jetrvice,
ja ne znadem bilja od omraze,a i da znam, ne bih ti kazala:i mene su braća milovala,i milost mi svaku donosila.”
Kad to začu mlada Pavlovica,ona ode konjima na livadu,pa govori svome gospodaru:
“Na zlo, Pavle, seju milovao,na gore joj milost donosio:ubola ti vranca na livadi!”
Pavle pita sestricu Jelicu:“Zašto, sejo da od Boga nađeš?”Sestrica se bratu kunijaše:“Nisam, brate, života mi moga,
života mi i moga i tvoga!”To je bratac seji verovao.Kad to viđe mlada Pavlovica,ona ode noću u gradinu,
te zakla sivoga sokola,pa govori svome gospodaru:“Na zlo, Pavle, seju milovao,na gore joj milost donosio:
zaklala ti sivoga sokola!”Pevle pita sestricu Jelicu:“Zašto, sejo, da od Boga nađeš?”Sestrica se bratu kunijaše:
“Nisam, brate, života mi moga,života mi i moga i tvoga!”I to bratac seji verovao.Kad to viđe mlada Pavlovica,
ona ode veče po večerite ukrade nože zaovine,njima zakla čedo u kolevci.Kad ujutro jutro osvanulo,
ona trči svome gospodarukukajući i lice grdeđi:“Na zlo, Pavle, seju milovao,na gore joj milost donosio:
zaklala ti čedu u Kolevci!Ako li se meni ne veruješ,izvadi joj nože od pojasa.”Skoči Pavle kanda se pomami,
pa on trči na gornje čardake,-al’ još sestra u dušeku spava,pod glavom joj zlaćeni noževi.Pavle uze zlaćene noževe,
pa ih vadi iz srebrnih kora, -ali noži u krvi ogrezli!Kad to viđe Pavle gospodarutrže sestru za bijelu ruku:
“Sejo moja, da te Bog ubije!Bud mi zakl konja na livadii sokola u zelenoj bašči,zašt’ mi zakla čedo u kolevci?”
Sestrica se bratu kunjaše:“Nisam, brate, života mi moga,života mi i moga i tvoga!Ako li mi ne veruješ kletvi,
izvedi me u polje široko,pa me sveži konjima za repove,rastrgni me na četiri strane.”Al’ to bratac seji ne vjerova,
već je uze za bjelu ruku,izvede je u polje široko,priveza je konjima za repove,pa ih odbi niz polje široko.
Dje je od nje kaplja krvi pala,onđe raste smilje i bosilje;đje je ona sama sobom pala,onđe se je crkva sagradila.
Malo vreme zatim postojalo,razbolje se mlada Pavlovica,bolovala devet godin’ dana:kroz kosti joj trava pronicala,
u travi joj se ljute zmije legu,oči piju, u travu se kriju.Ljuto tuži mlada Pavlovica,
pa govori svome gospodaru:“Oj, čuješ li, Pavle gospodaru,vodi mene zaovinoj crkvi,ne bi li me crkva oprostila.”
Kad to ču Pavle gospodaru,povede je zaovinoj crkvi.Kad su bili blizu b’jele crkve,al’ iz crkve nešto progovara:
“Ne id’ amo, mlada Pavlovice,crkva tebe oprostiti neće!”Kad to začu mlada Pavlovica,ona moli svoga gospodara:
                                                “Oj, Boga ti, Pavle gospodaru,ne vodi me dvoru bjelome,već me sveži konjima za repove,pa me odbi niz polje široko,nek me živu konji rastrgaju!”To je Pavle ljubu poslušao:priveza je konjima za repove,pa je odbi niz polje široko.Dje je od nje kaplja krvi pala,jezero se onđe provalilo:po jezeru vranac konjic pliva,
a za njime zlaćena kolevka,na kolevci soko, tica siva,u kolevci ono muško čedo,-pod grlom mu ruka materina,a u ruci tetkini noževi.
Bog dužan nikom ne ostaje.

Sestroljin

Oj Jelice, presvetla sestrice,tvoja ljubav prema tvojoj braći,od života beđe mnogo jača,
za pravdu si sebe osudila,na mučenje svoju mladost dale,da bi tebi braća verovala,
da ostaneš u večnoj milosti.Ti si simbol sestrinske ljubavi,neka ti je Bogom večna slava
i u zemlji nek ti svetle kosti.

Zbilo je se u davnoj prošlostikada braća rođenu sestricurastrgoše konj’ma na repove
kraj Poljana pod Sopotskim bregomispale su Jelenine očitu izbiše dva jaka izvora
gde i danas narod vodu točizbog zdravlja se umiva i pijeu toj vodi sestra suze lije.

Tu joj braća crkvu sazidašei zbog sestre “Sestroljin” nazvaše,Svom lepotom u punome sjaju,
crkva stvara radosti velike,oko sebe okuplja vernike.

U ovome presvetome hramukraj oltara. Božjih svetih varta,mnogi sebi sestre pronađoše,
mnoge sestre dobile su brata,Jelica je zbog pravde nestala,a svoju preveliku ljubavsvim sestrama za naveka dala,
braća su im draga i premilapa se nikada nije dogodiloDa je sestra svog brata ubila.

Tu u gori iznad Sestroljinajedan gavran često tužno gačetad izvori zažubore jače
brat zbog sestre večito se kajei danas još tuguje i plače.

Oj jelice svih Srba sestrice,svak’ se tobom ponosi i divistradala si al’ nestala nisi
legenda si pravde i ljubavikoja večno u narodu živi.

Фото и текст обрада Господин Ненад Глишић из Будисаве код Новог Сада уредник и главни сарадник сајта. 

Copyright © 2005 -