Манастир Сисојевац
Десетак километара источно од Раванице, на изворишту реке Црнице, окружен зеленилом околних брда, лежи скромни али архитектуром и историјом веома богат - манастир Преображења Христовог - Сисојевац. Име, као и оближње село, манастир дугује свом оснивачу - монаху Сисоју Синајиту, бившем игуману манастира Хиландара. Тешко је одредити када је Сисоје дошао у Србију, али је то свакако било после измирења Српске цркве и Цариградске патријаршије и након 1381. године, јер се те године још увек помиње као игуман у Хиландару. Бежећи из јужних предела пред турским налетом, а тражећи заштиту код кнеза Лазара, у Србију је тих година стигло много монаха, међу њима и група исихаста тзв. Синајита, који су много утицали на српску побожност онога времена. Кнез их је примио и распоредио по већ постојећим манастирима или им је подизао нове. Само неколицини истакнутијих међу њима знамо имена: Ромило у Раваници, Григорије у Горњаку, Зосим у Туману, Мартирије у Рукумији.
Од свих синајита, кнезу Лазару је најближи био Сисоје. Он му је можда био и духовник. Старајући се за њега, кнез Лазар му је дао новац да сам подигне себи манастир. Неколико година после Косовске трагедије, Милица му даје имања у околини Параћина за издржавање, сметнувши с ума да је та иста имања раније поклонила Великој Лаври, тј. манастиру Светог Атанасија Атонског на Светој гори. Када је 1398. године кнегиња ишла Бајазиту, пред њу су у Доксому под Сером изишли лавриотски старци и светогорски прот Јеремија и указали кнегињи на грешку. Кнегиња издаје 1. августа исте године нову повељу и признаје да је по незнању погрешила и исправља грешку: "мене моја савест осуди, и да не будем у клетви пречисте Владичице наше Богородице Лавриотске и светога оца нашега Атанасија и тога манастира ... опет приложих земљу великој цркви Лавриотској".
Сисоје подиже заиста изузетну цркву грађену од сиге, док за унутрашње радове употребљава пешчар црвене и жућкасте боје. Основа цркве је у облику тролиста, са олтарском и певничким апсидама споља седмостраним а изнутра полукружним, и седмостраном куполом која се ослања на пиластре. На основу ктиторског портрета може се закључити да је Сисоје одмах подигао и припрату са кулом тј. звоником, а цео комплекс опасао јаким зидом са кулама. Живопис који је урађен био је слабог квалитета, што је обзиром на близину Раванице веома сметало братству. Зато је урађен нови много квалитетнији живопис, по угледу на раванички, можда баш трудом истих зографа. Не знамо када је умро Сисоје. Сахрањен је у скромној гробници у југозападном углу цркве. Нажалост, манастир се вероватно само неколико деценија развијао и радио у миру. Стигли су Турци и ропство, а због оскудних извора тешко је наслутити историју манастира и његовог братства у XV веку. Један податак с почетка XVI века говори да је манастир још жив, јер 1509. године, игуман Теофан шаље у Русију монаха Јанићија по милостињу. Велики кнез московски додељује манастиру помоћ од "сорок собољеј и триста бјелок". По народном предању Турци су, на Ђурђевдан, не зна се које године, изненада напали народ окупљен код цркве и исекли га. Девојке су, спасавајући свој образ, скакале у реку повлачећи са собом и своје нападаче. Од тада је река прозвана Црница,. До данас је код околног народа сачуван обичај да на Велики Петак и петак пред Ђурђевданом, дође у цркву и запали свећу за те мученике. Крајем XVII века манастир је запустео, јер га патријарх Арсеније IV Чарнојевић помиње 1679. године као метох раванички. У рушевинама, али задивљен његовим складним пропорцијама, видео га је и описао у прошлом веку Феликс Каниц.
Први покушај обнове манастира, учињен је 1931. године, када је Моравска бановина финансирала ископавња која је вршио Владимир Р. Петковић. Посао је био мукотрпан, јер је манастирска порта служила као гробље рударима из Сисевачког рудника угља. Садашња порта и простор око цркве састављени су откупом околног земљишта, удруженим средствима манастира Раванице, Републичког завода за заштиту споменика културе, СО Параћин и Ћуприје.
Манастир је у потпуности обновљен у периоду од 1972. до 1978. године средствима Републичког завода за заштиту споменика културе. Црква је обновљена, покривена оловом, живопис рестаурисан и конзервиран. Припрата није обнављана, само је обележена у темељу.
Године 1985. Сисојевац је проглашен метохом манастира Раванице, који о њему води бригу.
Адреса: 35234 Сењски Рудник; тел: 035/620-622

Фото и текст обрада Господин Ненад Глишић из Будисаве код Новог Сада уредник и главни сарадник сајта. 

Copyright © 2005 -