Manastir Svete Melanije Rimljanke osnovao je episkop banatski dr Georgije Letić
1935. godine na severoistočnom gradskom obodu, na zemljištu zvanom "Vodice", na
mestu starog manastira Drenovca a ime manastira je kao i ime majke utemeljivača
Letića - Melanije (Milice).
Bio je to prvi ženski manastir u Eparhiji banatskoj. Arhitektura manastira
podržava vizantijski stil. Na južnom delu starog konaka iz 1935. godine,
podignut je 1990. godine nov manastirski konak u moravskom stilu. Ikonostas i
slike na zidu je radio vršački slikar Svetislav Vuković 1937. godine. (Medju
naslovnim slikama je i ona na kojoj je predstavljen ktitor Georgije Leti, sa Sv.
Melanaijom, a u pozadini se vidi kapela na vodici .)
Na Bogorodičinom tronu nalazi se ikona "Bogorodice Arapske sa Hristom"
nepoznatog slikara, a u oltaru ikona "Raspeće Hristovo", slikano na platnu u
lazurama.
Na Časnoj trpezi u oltaru čuva se staro prestono Jevanđelje iz 1663. godine i
bakrotisk grčkog "Antimisa", načinjen u Beču 1772. godine.
Prva upraviteljica manastira bila je monahinja Petronija Savić, rođena sestra
naučnika dr Vase Savića. Monahinje u njemu žive i održavaju manastir i danas.
Iza crkve nalazi se mala kapela posvećena Svetoj Petki koju je 26.10.2004
osveštao Vladika banatski Nikanor, a sada je na istom mestu u završetku
izgradnja nove kapele iznad bunara – vodice.
U kapelici na "Vodicama" se čuvala ikona "Bogorodice sa Hristom" i ikona Svetog
Nikole iz 1899. godine.
U sklopu manastira se nalazi još jedna mala kapela u sklopu zgrade konaka.
Poznati novosadski arhitekta Đorđe Tabaković je projektovao Crkvu manastira
Svete Melanije Rimljanke 1935. godine. Rekostrukcija i dogradnja izvedena je
1986. pod vodjstvom arh. Predraga Ristića.
Меланија Римљанка
(Из Википедије)
Света Меланија Римљанка - Света Меланија је рођена у Риму од родитеља
благочестивих и врло богатих. Присиљена од родитеља ступила у брак с неким
знаменитим младићем Апинијаном. Родивши друго дете она се тешко разболи, и рече
мужу своме, да ће оздравити само тако, ако се он закуне пред Богом, да ће
убудуће с њом живети као брат са сестром. Муж се закле, и Меланија од духовне
радости и телесно оздрави. Пошто би Богу угодно, да им узме обоје деце, то се
они реше, да распродаду сва своја имања и расточе на убоге, на цркве и
манастире. Путовали су по многим земљама и градовима свуда чинећи добра дела од
свог богатства. Посетили су знамените духовнике у горњем и доњем Мисиру, и од
њих се много научили и надахнули. За све то време Меланија се подвизавала у
строгом посту, срдачној молитви и читању Светог Писма. Имала је обичај, да сваке
године три пут прочита цело Свето Писмо, Стари и Нови завет. Са својим мужем
живела је као са својим братом и саподвижником. Дошавши у Александрију, приме
благослов од светог Кирила патријарха. Потом оду у Јерусалим, и настане се на
Гори Јелеонској. Ту се Меланија затвори и сва предаде богомислију, посту и
молитви. И проживе тако четрнаест година. Потом изађе да послужи другима ка
спасењу. Основа мушки и женски манастир. На позив свога рођака, сенатора
Волусијана, незнабошца, оде у Цариград, и обрати овога у веру Христову (што не
могаше учинити ни сам блажени Августин). Потом се опет врати на Гору Јелеонску,
где се и представи Богу 439. године у педесет седмој години свога живота.
Српска православна црква слави је 31. децембра по црквеном, а 13. јануара по
грегоријанском календару.
’’ U kripti manastira svete Melanije Rimljanke u Zrenjaninu, u zarđalom i
raspadnutom sanduku pronađeno je netaknuto telo prve igumanije ovog manastira,
koja je umrla pre pedeset godina! Igumanija Hadži Petronija Spakovski, koja je u
svetovnom životu bila poznata zrenjaninska pesnikinja i učiteljica, i dalje na
sebi ima monašku odoru i krst oko vrata, koji su i posle pola veka provedenih
pod temeljima crkve ostali u savršenom stanju.
Pored tela pronađeno je i crveno uskršnje jaje koje je igumanija pre više od
pola veka donela sa hadžiluka iz Jerusalima, jedinog mesta na kom se nalazi još
jedan manastir posvećen svetoj Melaniji. Temelje kapele zrenjaninskog manastira,
koja se pominje u spisima iz treće decenije 18. veka, postavio je Arsenije Treći
Čarnojević, a osnivač manastira svete Melanije je nekadašnji episkop Georgije
Letić.
Prilikom čestih rušenja i renoviranja prvobitnog manastira, kripta sa telima
Letićevih roditelja i sestre Olge, kao i igumanije Petronije, poslednjih
decenija je bila zazidana i nije joj se znala tačna lokacija. Pronađena je tek
nakon što je, na inicijativu jednog Novosađanina, koji je želeo da ostane
anoniman, otpočelo novo renoviranje i proširenje manastira.
Prilikom otvaranja kripte, široke nekoliko metara i visoke svega metar i po,
pronađeno je pet kovčega koji su stajali potpuno ispreturani. Prvobitno
iznenađenje prisutnih zbog grobnice koja je delovala oskrnavljeno smirilo se
kada se sadašnja igumanija setila da je pre nekoliko godina manastir bio
poplavljen, i da je verovatno podzemna voda ispomerala sanduke.
Nije bilo objašnjenja kako je pronađeno telo prve igumanije ostalo netaknuto.
Iako je metalni kovčeg potpuno istrunuo i raspao se na sam pokušaj radnika da ga
podignu, na podu kripte ostalo je Petronijino telo u savršenom stanju. Ispod
monahinjine odore sevnuo je krst sa kojim je sahranjena, kao i brojanice koje je
držala u ruci. Pored nje pronađeno je svega nekoliko kostiju, za koje se
ispostavilo da su pripadale monahinji Emiliji, koja je preminula godinu dana
nakon igumanijine smrti!
Nakon ovog neverovatnog otkrića obavljen je panahido - posebna vrsta parastosa,
koji je obavio episkop banatski Nikanor, posle čega su ostaci igumanije i
monahinje, uz posebne crkvene obrede, ponovo položeni u sređenu kriptu.
Čudotvorni izvor
Manastir svete Melanije Rimljanke, inače prve žene svetice, poznat je i po
čudotvornom izvoru starom milionima godina. Prema mišljenju stručnjaka, voda sa
ovog izvora dolazi čak iz alpskog sliva i savršenog je kvaliteta. Mada je izvor
pre nekoliko godina presušio, vodena žila je ponovo proradila pre dve godine,
upravo kada je u Vojvodini vladala strahovita suša.
(A. Lalić, Kurir, 11.10.2006.)
Фото и
текст обрада
Господин
НенадГлишић
из
Будисаве
код Новог Сада уредник и
главни сарадник сајта.
