''Троделни олтарски простор са истуреном, споља петостраном апсидом, једнобродни наос проширен правоугаоним певницама и надвишен моћном куполом дванаестостраног тамбура, припрата као посебна просторна јединица покривена слепом калотом, племените пропорције и камени рељефни украс портала, амвона и транзена дуго су били разлог мишљењу да црква тројичког манастира потиче из XIII века. Но, захваљујући првом писаном помену из 1594. и резултатима истраживања, последња деценија XVI века заправо је време изградње храма. Лунете над порталима испуњене су фрескама у XVII веку, док унутрашњост није никада била живописана. Тек кроз XIX век постоје историјски подаци о манастиру (иако сиромашно, братство је северно од цркве подигло конак са подрумом од ломљеног камена и спратом у бондруку – значајно сведочанство народног неимарства) као и обновама и променама првобитног склопа и изгледа цркве (изграђен је најпре камени звоник пред припратом, који је заменио дрвени трем, да би касније и он био уклоњен; високи и богато резбарени иконостас са иконама у романтичарском маниру извео је 1868. даровити сликар Никола Марковић). Радови на заштити цркве и старог конака изводе се од средине шездесетих година, а 1995. на првобитно место враћен је реконструисани Марковићев иконостас.'' (Споменичко благо Србије;  Завод за заштиту споменика културе РС)

''Манастир Свете Тројице се налази на врху једне косе, на западној страни Овчара. До њега се најлакше долази асфалтним путем који иде од магистрале Чачак — Ужице.

Архитектура храма Свете Тројице представља најлепше дело градитељства међу ов чарско — кабларским манастирима. Основа храма са ђакоником и проскомидијом у олта ру неодољиво подсећа на цркве из тзв. „рашке школе". Посебну вредност целој грађевини даје кубе са богато обрађеним прозорима. Портали манастира Свете Тројице спадају у на јлепше и потврђују високу вештину мајстора и најбоље су очувани.

Иконостас Николе Марковића из 1868. године је посебна вредност.  Никола се на престоним иконама потписао на италијанском и француском језику, јер се школовао у Паризу и Фиренци. Његово дело су иконостаси у манастиру Љубостињи и цркви у Пожаревцу.

Време настанка овог манастира је највероватније XV век или почетак XVI века.

Кроз своју историју манастир Свете Тро јице доживљавао је да запусти али је имао и неколико значајних обнова.

Манастир Свете Тројице су обишли Вук Караџић 1820. године и Јоаким Вујић 1826. године. По њиховом сведочењу манастирски конаци су били доста запуштени. Помиње се је дан велики конак са десет соба. Године 1844. саграђен је конак северно од цркве, а 1850. и звоник испред припрате.

На храму су се појавиле бројне пукотине због масивног звоника ослоњеног на зид цркве. Због тога је звоник порушен 1870. године.

Значајну обнову манастир је доживео за време Владике Николаја Велимировића 1937. године... Немци су манастир бомбардовали 1941. године у два маха, порушили једну кућу из 1940. године на којој је постојао звоник и оштетили припрату.

Средином 1978. године за старешину манастира постављен је игуман Варнава (Миодраговић) У овом периоду од 20 последњих година манастир је доживео најзначајнију обнову.

Све је обновљено и лепо уређено: храм, порта, конаци, нови звоник, зимска капела и упоште сва економија. Манастирска порта је ограђена зидом и урађен прилазни пут до манастира.

Треба само доћи и видети овај сада пре лепо уређен манастир.

Поклонике и посетиоце манастира пре свега очекује непоновљиви доживљај у сусрету са лепотом која се изражава у симфонији онога што је Бог даровао и вредне руке монаха створиле... '' (Незнатно скраћен текст оца  Миломиар Атанасковића  у манастирској  брошури. Фотографија унутрашњости је такође скенирана из брошуре. )

''Crkva manastira Sv.Trojice je po svojoj arhitekturi najlepši hram u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri, smešten na jugozapadnim šumovitim padinama Ovčara. Nije utvrđeno ko je podigao manastir, ni kada se to desilo. Na osnovu dosadašnjih saznanja koji se oslanjaju na turske popise, ovaj manastir potiče iz druge polovine XVI veka, kao i ostali manastiri u Srbiji.

Crkva manastira Sv.Trojice je jednobrodna građevina sa pravougaonim pevnicama i kupolom iznad središnjeg dela crkve, razvijenim oltarskim prostorom na istočnoj i pripratom na zapadnoj strani, dozidanom posle izgradnje naosa. Lepota manastirske crkve govori o umeću majstora, angažovanih da rade za očigledno bogatog naručioca sa izgrađenim ukusom, koji je u teškim i nesigurnim vremenima imao dovoljno osećaja za lepo i uzvišeno u arhitekturi. Ona svojim opštim sklopom i proporcijama predstavlja ne samo najznačajniji arhitektonski spomenik u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, već je jedno od najlepših graditeljskih ostvarenja sa kraja XVI veka u srpskoj pravoslavnoj crkvi.

U manastiru Trojice nalazi se jedan veliki, prestolni,  zlatom i srmom izvezen,  krst od velike umetničke vrednosti. Pored tog krsta, u manastiru Trojici se nalaze dve jedinstvene retke prestone ikone – Spasiteljeva i Bogorodična...''  (Informativni web portal grada Čačka)

''У прелепој клисури, недалеко од Ча чка, између планина Овчара и Каблара, налази се Српска Света Гора.  Ретко је где на тако малом простору саграђено толико манастира.

Укупно их има осам. На падинама Овча ра су: Ваведење, Вазнесење, Преображење, Сретење и Света Тројица. А са друге стране Мораве под Кабларом су: Благовештење, Ни коље, Јовање и три црквице — Илиње, Успеније и Савиње.

Од поменутих манастира Успеније је под управом манастира Јовања, а Савиње је под управом манастира Преображења.

Сви овчарско — кабларски манастири као целина и појединачно имали су значајну улогу у чувању Православне вере у Србском народу. Они су били духовна огњишта на ко јима је чувана национална свест и идеја о сло боди, пре свега од греха — кроз лични подвиг монаха и целог отачаства од разних неприја теља и завојевача.

Почетком XIX века манстири Српске Свете Горе су будили свој народ на устанак за ослобођење од турског ропства.

У једном периоду наше историје ови манастири су постали први народни универзи тети.  У њима је јако била развијена преписи вачка делатност. Преписивале су се, пре свега, богослужбене књиге. Приликом посете мана стиру Преображењу, Вук је забележио да се из рукописних књига и „данашњи дан чати и поје у цркви". (Текст оца  Миломиар Атанасковића   у манастирској  брошури. )

Фото и текст обрада Господин Ненад Глишић из Будисаве код Новог Сада уредник и главни сарадник сајта. 

Copyright © 2005 -