Manastir TOMIĆ
 
U ataru sela Vojska u Resavi, nalazi se mali manastir svetog apostola Tome, poznat pod imenom Tomić. Pretpostavljamo da njegovo ime ne dolazi od imena ktitora, već od deminutiva imena svetitelja kome je crkva posvećena. Verovatno je podignut pred kraj postojanja srpske despotovine, kada se u vreme despota Stefana formirao sloj nove vlastele. Do ovoga je došlo nakon pogibije stare vlastele u bitci na Kosovu. Despot je izgleda poslušao Bajazitov savet, da uzdigne male i neznatne plemiće jer će mu biti poslušniji i zahvalniji od stare vlastele. Oni su prema svojim mogućnostima sledili despota Stefana u njegovoj zadužbinarskoj delatnosti.

O vremenu izgradnje manastira Tomića, njegovom ktitoru, imovini i ostalom, nemamo nikakvih podataka. Nedostaju primarni izvori - osnivačka povelja, ktitorski natpis i ktitorska kompozicija koji bi pružili neki podatak. Turski popis iz 1572. godine pominje manastir kod sela Grnčar. S obzirom da to ime danas nose delovi dva resavska sela: Gložana i Malog Popovića, manastir se identifikuje sa Tomićem. U vreme Murata III manastir takođe postoji i u njemu živi jedan monah. Kasnije se pomeni o njemu gube u izvorima.

Kao i ostali manastiri, rušen je više puta, a vreme je uništilo ostale manastirske zgrade. No, narod ga je obnavljao te im je manastir služio dugo kao parohijska crkva. Nedavno su obnovljene dve manastirske zgrade.
 
Skromna građevina crkve manastira Tomića svedoči o skromnim materijalnim mogućnostima ne samo drugog ktitora - obnovitelja, već i prvog ktitora - osnivača, obzirom da se obnova vršila na istim temeljima.

Tomić je muški manastir .
 
Kada sam obilazio donjoresavske manastire, put prema manastiru Tomić je bio zatvoren zbog izgradnje, tako da do njega nisam stigao. Kasnije sam saznao da je put zatvoren za vozila već dve godine jer je izgradjen most na koji nema prilaza. 

Izuzetno, ovog puta 'postavljam' manastir koji nisam lično posetio i koristim u tu svrhu tuđe fotografije jer ovaj manastir, sa ostalih pet, odnosno šest obližnjih, čini celinu po svim značajnijim karakteristikama.
 
Na desnoj obali Velike Morave, južno od Svilajinca, a zapadno od Despotovca i manastira Manasije, u Donjoj Resavi, nalazi se šest manastira nastalih verovatno u istom razdoblju - krajem XIV i početkom XV veka - kada i manastiri Ravanica i Manasija (Resava).
 
To su, idući od juga: manastiri Jaković (odnedavno parohijska crkva), Tomić, Radošin (Radešin), Ivković (o njemu ne nalazim podataka), Zlatenac, Dobreš, Miljkov manastir, i ostaci manastira Devesinje.
 
Ima podataka da je 1420. u Bukovici (sada Miljkov manastir) radila prepisivačka škola. Ako se ima u vidu da je Manasija (Resava) bila veliki prepisivački centar, tj. centar 'izdavanja i štampanja' knjiga, a da se neretko prepisivanje obavljalo i u 'filijalama', nije isključeno da su ovi donjoresavski manastiri imali tu ulogu.

Do manastira se dolazi od Svilajinca, preko Gložana i sela Vojska, ili iz Jagodine i Ćuprije preko sela Dobra, Rajkinac i Vojska na putu ka Svilajincu.
 
Idući od manastira Jaković prema ovom manastiru bilo je vreme da zastanem, osvežim se kafom i malo rashladim. Ugledao sam pored puta blizu sela (mislim da je to bio Rajkinac) veliko drvo koje je davalo lep hlad. Kad sam stao video sam da je to hrast - zapis, sa improvizovanim stočićem - oltarom. Krst je u stablo urezan davno (a verovatno i preduboko) pa se rastom stabla i debljenjem kore sada teško uočava da ožiljak predstavlja krst.
 
''Храст је свето дрво старих Словена. У току турске владавине Срби су се зарад молитве, у недостатку цркава, окупљали испод освећених храстова - записа''

Фото и текст обрада Господин Ненад Глишић из Будисаве код Новог Сада уредник и главни сарадник сајта.

Copyright © 2005 -