Манастир Враћевшница се налази у општини Горњи Милановац у Моравичком округу,
око 20 км од Горњег Милановца, на путу за Крагујевац, поред истоименог села, на
јужној страни Рудника, у долини Враћевшничке реке, опкољен шумом, тако да се не
примећује док му се сасвим не приближите. Саграђен је 1428/29. године, а
саградио га је Радич Поступовић, српски властелин који је живео у време
владавине деспота Стефана Лазаревића, високи челник и син гружанског војводе
Милутина. Изградња манастира је била велика захвалница Богу због тога што су се
по предању мештани оближњег села односно горе поменутог са Косовског боја
вратили живи и здрави. Црква у кругу манастира, посвећена је Светом Ђорђу.
Први податак из турског времена потиче тек из 1579. и односи се на обнову
разрушене Враћевшнице за време рудничког митрополита Диомидија. Поновно страдање
доживљава 1682. Обновљена је из темеља 1737, за време игумана Михаила. Неколико
пута је запустео и страдао, па је затим обнављан. Године 1842. саграђен је
звоник на западној страни манастира. Коначно је обновљен од стране Кнеза Милоша
Обреновића 1860. године.
Враћевшница је дуго била, не само важан политички, већ и културни центар читавог
краја. У манастиру је радила једна од првих школа у овом делу Србије. Њу је
основао архимандрит Милентије Павловић. Године 1826. овде је било 12 ђака и
један учитељ, Симеон Зорић, родом из Аустрије, кога је плаћао архимандрит.
Манастир је имао бурну историју. Вожд Карађорђе често је долазио у Враћевшницу.
Године 1812. сазвао је скупштину у манастиру у вези Букурештанског мира. Скупу
је присуствовао и изасланик руског цара Александра Првог, који је вожду и другим
народним старешинама поделио руске ордене. У пролеће 1818. кнез Милош је у
Враћевшници сазвао народну скупштину и на њој одредио Крагујевац за српску
престоницу. Крај цркве Светог Ђорђа, налази се гроб Милошеве мајке, у народу
познате као баба Вишња. Недалеко одатле, Милош је подигао конак за душу своје
мајке.
Једнобродна црква изведена је под утицајем споменика Рашке школе. Олтарска
апсида, засведена полукалотом, споља је петострана, а изнутра полукружна. Наос и
припрата су наткривени полуобличастим сводом, док се изнад спољне припрате
уздиже високо осмострано кубе. Фасаде су обложене тесаним блоковима ружичастог
пешчара и украшене плитким пиластрима, између којих су слепе полукружне аркаде
на богато профилисаним конзолама. Фриз аркадица тече дуж целе грађевине. Сачуван
живопис из 1737. рад је групе зографа на челу са Андрејом Андрејевићем. Сликана
декорација иконостасне преграде приписује се различитим ауторима из осамнаестог
и деветнаестог века. Једино је зограф Ставро оставио свој потпис 1754. на икони
Богородице из највише зоне иконостаса.
У манастирској ризници чувају се значајни предмети, међу којима се истичу иконе,
делови намештаја породице Обреновић, портет кнеза Милоша, рад чувеног сликара
Дјуре Јакшића, бакрописна плоча са представом манастира из осамнаестог века.
Конзерваторским радовима од 1965. до 1971. обухваћени су конаци Радича
Поступовића и кнеза Милоша. Радови на цркви и Баба Вишњином споменику изведени
су 1971–74, током 2002. сликарско-конзерваторски радови на делу зидног
сликарства у наосу, а 2005. санација тротоара око цркве.
Благословом Светог Владике Николаја, на овом месту је 1949. године основан
женски манастир. Прва игуманија била је мати Ана, која је, уз Божју помоћ, за
организацију манастирског живота преузеле модел из Раванице, од мати Јефимије. И
данас се у Враћевшници редовно помиње име мати Ане, чијим се узорним подвижањем
и мудрошћу воде монахиње.
Данас је манастир женски и о њему брину монахиње. Живот у Враћевшници је, можда,
мало другачији него у другим женским манастирима. Све што има од намирница, плод
је рада сестара. Калуђерице из овог манастира су познате по прављењу изванредног
меда. Посвећеност Господу Богу и срдачно гостопримство према сваком госту главна
су чувења Враћевшнице данас. Овде утеху и благост Божју проналазе многи.
Фото и
текст обрада
Господин
НенадГлишић
из
Будисаве
код Новог Сада уредник и
главни сарадник сајта.
