Манастир Вујан

''У селу Прислоница недалеко од Чачка, у подножју планина Велики и Мали Вујан, налази се истоимени манастир са црквом посвећеном св. арханђелу Михаилу. У близини темеља разрушеног манастира Обровине, војвода Никола Милићевић Луњевица 1805. подигао је данашњу црквену грађевину, у основи једнобродну, са полукружном олтарском апсидом, припратом изнад које се уздиже кула-звоник и отвореним дрвеним тремом. Једини украс на фасадама су благо профилисани фриз испод кровних венаца и по једна скулптурална представа лава како држи људску главу на закошеним странама звоника. Црква је грађена од ломљеног и притесаног камена и омалтерисана. Живопис из 1808, дело зографа Стојана и Јеремије, пресликао је Рафаило Марковић из Македоније у време обнове цркве између 1939. и 1943, када је постављен и нови иконостас. У припрати је сахрањен војвода Лазар Мутап, прослављени јунак из I српског устанка. Манастирски конак подигао је 1853. кнез Александар Карађорђевић.'' (Споменичко наслеђе Србије; Завод за заштиту споменика културе РС)

Манастир је споменик културе великог значаја.

''Nalazi se na padinama planine Vujan, na oko 6 km udaljenosti od Čačka. Posvećen je svetom Arhangelu Mihajlu.

Manastir Vujan se nalazi u selu Prislonici, na šumovitim padinama planine Vujan. Svojim izgledom dominira živopisnom okolinom. Prema mišljenju istoričara manastir potiče iz srednjeg veka, s tim što je njegov prvobitni naziv bio Obrovin. Manastir je porušen 1597. godine, a 1805. godine obnovio ga je Nikola Milićević – Lunjevica. U priprati manastira sahranjeni su legendarni junaci ovog kraja i neumorni ratnici protiv Turaka u Prvom i Drugom srpskom ustanku, vojvode Lazar Mutap i Nikola Lunjevica.

U crkvi manastira Vujan čuva se ikona sv. Arhangela Mihaila iz 1808. godine. Spada u retke i vredne primerke, zbog čega je pod zaštitom države. Pored nje vredna je i ikona koja predstavlja Isusa Hrista, iz XIX veka. ''  (Informativni web portal grada Čačka)

''Smešten na šumovitoj padini pod vrhom istoimene planine. Ovaj manastir su u prošlosti nazivao Obrovin ili Ujan. Nije poznato kada je osnovan, ali svakako potiče iz srednjeg veka. Prema jednom nadpisu koji danas ne postoji manastir je opusteo 1597. godine. Današnja crkva sv. Aranđela Milaila, sagrađena je 1805. godine. Ktitor je Nikola Milićević-Lunjevica, čiji se grob nalazi uz južni zid, a članovi njegove porodice na istočnoj strani uz crkvu. U priprati se nalazi grob istaknutog ustaničkog vojvode Lazara Mutapa. Crkva je jednobrodna građevina zavedena segmeničnima svodovima. Umesto kupole nad pripratom uzidana je neproporcionalna kula-zvonik okrugaonog oblika. Spolja je prizidan drveni narteks. Ispod profilisanog krovnog venca, crkvu opasuje dekorativni friz slepih arkada.

Prvobitni živopis iz 1805. godine je uništen, a deo starog ikonostasa 1808. godine koji su po jednom zapisu radili stari izografi Stojan i Jeremija Mihajlović premešteni u crkvu sv. Bogorodice u Trepči. Sadašnje freske su bez veće umetničke vrednosti i potiču iz 1939. i 1943. godine.'' (Sajt Gornji Milanovac)

''Manastir Vujan се nalazi na šumovitoj padini pod vrhom planine Vujan, na sredini puta između Gornjeg Milanovca i Čačka. Pripada eparhiji žičkoj. Hramovna slava je Sabor svetog Arhangela Gavrila.

Nije poznato kada je osnovan ali svakako potiče iz srednjeg veka.

Ime, planine Vujan i manastira Vujan, potiče od stare srpske reči ujiti, vujiti ili hujiti, jer se na planini stalno čuje zvuk hujanja vetra, koji se spušta niz planinu preko guste stoletne šume.

Crkva je jednobrodna građevina zavedena segmeničnima svodovima. Nad pripratom je, umesto kupole, uzidana neproporcionalna kula-zvonik, okrugaonog oblika. Spolja je prizidan drveni narteks. Ispod profilisanog krovnog venca, crkvu opasuje dekorativni friz slepih arkada.

Današnja crkva svetog arhanđela Mihaila sagrađena je 1805. godine. Ktitor crkve je Nikola Milićević Lunjevica.

Prvobitni živopis iz 1805. godine je uništen a deo starog ikonostasa iz 1808. godine koji su po jednom zapisu radili Stojan i Jeremija Mihajlović, stari izografi, premešten je u crkvu svete Bogorodice u Gornjoj Trepči.   Sadašnje freske su bez veće umetničke vrednosti i potiču iz 1939. i 1943. godine.

Ostao je samo stub od časne trpeze kao spomen na vreme Nemanjića.

Istorija

Početkom 14. veka, za vreme kralja Milutina, monasi sa Svete gore Atonske, bežeći pred najezdom odmetnutih katoličkih plaćenika katalana, ustrojili su monaški život u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Osnovali su manastir Obrovin, na kilometar ipo udaljen od mesta gde se danas nalazi manastir Vujan.

Manastir Obrovin je ime dobio po sakupljanju ili obrevanju narodnom. Obrovin je bio mesto gde su se održavali narodni sabori i sastanci. Posle strašnih zločina nad srpskim narodom od strane Turaka, predvođenih zloglasnim Sinan-pašom, 1597. godine manastir je zapusteo.

Mošti

Mošti „Vujanskog svetitelja“ ostale su unutar hrama, kraj južnog zida priprate. Deset godina kasnije, do ovih svetih moštiju biće položeno telo ustaničkog vojvode Lazara Mutapa.

Uz južni zid crkve sahranjen je i gazda Nikola Lunjevica. Amanet Nikole Milićevića da bude sahranjen u toj crkvi osam godina nakon njegove smrti nije odmah ispunjen. To je učinila tek 60 godina kasnije njegova unuka, kraljica Draga Obrenović. Na nadgrobnom spomeniku kod južnog zida, ispisala je 1902. godine posvetu: "Svome milom dedi, vojvodi Nikoli Lunjevici, Draga Obrenović, kraljica Srbije". Članovi porodice Nikole Milićevića sahranjeni su na istočnoj strani uz crkvu.

U okviru crkve su kasnije smeštene i zemni ostaci braće kraljice Drage Obrenović, Nikodija i Nikole Lunjevice, ubijenih tokom majskog prevrata 1903. godine.''  (Iz Vikipedije)

Садашњи манастирски игуман је Јован Никитовић.

Први неимарски подухват Хуманитарног Фонда Црквене Општине Прељина везан је за асфалтирање 2,5 km. пута за оближњи манастир Вујан. Према предању ово монашко обиталиште као свој метох изабрали су калуђери овчарско-кабларских манастира "Српска Света Гора".		У манастиру се као посебна драгоценост чува дрвени крст израђен руком патријарха Павла 1946. године у време док је био искушеник овог манастира.
Манастир Вујан је био веома познат као центар поучавања младежи када школе није било. У првој половини 19-ог века овај манастир је био расадник црквене писмености. Овде се припремао неопходан духовни подмладак. Данас је манастир Вујан духовни расадник коме притичу људи жељни молитве и монашког тиховања. Манастир слави Св. Арх. Гаврила као своју славу (26 јула).
22Старешина манастира је архимандрит Јован Никитовић.

Фото и текст обрада Господин Ненад Глишић из Будисаве код Новог Сада уредник и главни сарадник сајта. 

Copyright © 2005 -